Učitelj

431 опет после извесног посматрања опажа по што год, тто би требало и могло бити боље.

1. У причи „Црква Заова“ износи се позната народна прича о постанку те цркве и на крају се наводи и народна песма о томе.

Ова је прича дошла на прво место, а ми мислимо да је могла и изостати са свим. Она износи једну врло ружну, управо грозну слику. И њој се износн једна злобна пџакосна — једна звер жена, која из злобе и пакосги боде коња, коље сокола, па чак и своје чедо у кољевци коље. И због ње брат на коњима, растрвза на. 4 стране рођену сестру. А износити такав пример деци, више је штетно но корисно. Управо такве примере боље је не износити деци. Јер дечје срце пуно је љубави према мајци. И ту красну биљку која бујно расте у срцу дечјем, треба је заливати и неговати, а ничим је не кварити. Међутим кад дете прочита, како мати може дићи руку на чедо своје — то неће залити ону њежну биљку | него ће је врелом водом полити, И ако је тако заливање неће осушити, оно ће јој за цело опарити младо њежно лишће, и збунити је у рашћењу. А тој нежној биљци ми не смемо оштетити ни један листић, не смемо осећи ни једну жилицу.

· Прича се, кад су у старој Грчкој претресали некакав закон, устао је један и запитао: каком казном да се казни онај који убије оца А други му је довикнуо: Мучи несретниче! Како би то у закон ппсаог До сада ником није ни ум падало да дигне руку на родитеље своје; а кад би то у закону прочитао можда би какав несретник и то учинпо.

Ми мислимо, да је боље у деци гајпти уверење; да је мати највећи заштитник детету свом, него му износити ужасну слику, где мати коље чедо у колевци.

Ако је писац хтео изнети народну причу о цркви Заови, требао је после ње да ублажи ужас онај тиме, што се то прича тако, а да мајка не може тако што учинити, да добра мајка пре би свој живот дала, него што би детету какво зло учинила. Барем би после тога свако дете у себи помовлпо: моја мајка пе би мени тако што учинили; она воли мене. А све би то могао учи: вити да пије прво у прози, после у песми деци износио једно исто. Могла је доћи песма, па после објашнење и поука.

2. У другој причи деда прича деци о СОловаку дротару, који је случајно кроз село прошао, па деца мислила да је то Шваба. У њој се даље прича ко су Словаци, како су то наша словенска браћа и како им је тешко живети у аустријској царевипи. Прича, је са свим добра, само ми бисмо волели, да је прво дошла таква прича о Србину Макеконцу, Банаћанину и др. Прво треба децу