Učitelj

НАЈНОВИЈИ РЕСУЈТАТИ ИСПИТИВАЊА НА ПОЉУ ШКОЛСКЕ ХИГИЈЕНЕ 3 Нин. Н--- - А

рењу, врло велики. Желећи створити противност штетному за, здравље утецају искључног умног образовања, „државе су се свуда почеле бринути 0 развићу телесних сила и здравља ученичког путем Физичког васпитања. И заиста, свуда сепо-_ јављују гимнастичке дворнице; сада нећете наћи по варошима ни једну ново подигнуту школоку зграду, која не би имала нарочито одељење за гимнастику и игре, ни једну школу без нарочитог учитеља гимнастике, који је предаје по свима правилима педагошке и гимнастичке уметности. Младеж се веџбала, као што је прописано, два часа недељно . која је мера "телесних веџбања тачно одређена за сваки узраст. У својим тежњама да се установи потпуна равнотежа, између телесног и умног рада ученичкога. упр:ве су дошле, на послетку, до регламентације броја часова, који проводе ученици у шкоди, „и количине домаћих радова њихових : ни један ученик не треба да буде оптерећен домаћим радовима ван одређеног времена. 'Таким начином, узете су све мере предохране, да ба се што боље сачувало здравље ученичко и школске болести свеле "до што мањих размера. Међу тим, поред свију ових одличних уређења и наредаба, наде. које су на њих полагали локари и родитељи, на жалост, нису се оправдале: школске 60лести, у колико је веровати упоредним посматрањима, чиње-

ним по томе до данас, нису се ни у колико умањиле. У 1880.

години, у Пруској, на пример, жалбе овим поводом биле су толико многобројне, да је министар народне просвете, духовних и санитарних послова. Фон. Гослер, сматрао за потребно затражити по овом питању мишљење чланова санитетског савета, који стоји под министарством. И у савету су признали, да су са свим оправдане толике жалбе на општу изнуреност ученика; за тим су се изјаснили, да је у нижим разредима класичних и реалних гимнасија, преоптерећеност ученика, према њиховом још нежном узрасту, већ дошла до крајних граница. Што се пак тиче виших разреда, у којима време · школских и домаћих занимања достиже готово до девет часова дневно, то су чланови савета (Сидов, Вирхов, ВестФал, Окржечка, Квинке, В. Хофман, Пистор, Шредер и др. изјавили, да је ово, по њихову мишљењу, веома много. Од тога, времена чују се већ непрестано гласови да треба смањити школске захтеве. Како у Германији, Француској и Скандина-