Učitelj

ИЗУЧАВАЊЕ ДУХОВНОГ ЖИВОТА 125

у све и сва, оне су управо материјал и садржина у тим радњама. Како уд осећаја постају преставе; каква, је разлика између осећаја и преставе; име се престава, као психичка појава, карактерише; како замишљањем, гомоћу уобразиље, могу да постану нове преставе; каква је разлике између јеалних и фантастичних (стварних и замишљених) престава — то на првом кесту треба да се изложи и протумачи, објасни.

Пошто се каже тако све што има о постанку престава, на реду је да се изложе и протумаче асоцијације престава — према чему бивају, и соји су услови за њих. Нарочито ваља, обратити пажњу на разлику изиеђу обичне и творачке асоцијације, јер помоћу оне прве само се задркавају, памте преставе, а овом другом ствара се идеја — нов облик сазнавања. За тим треба да се изнесу начини постанка идеја, и разлике међ реалним и фантастичним, мођ вишим и нижим идејама, а исто тако све то да се протумачи, објасни.

Кад се тако изложи све, што се има да каже о преставама и идејама — овим облицима сазнавања — онда се може прећи и на поједине интелектуалне радње. Ту на прво место долази памћење и репродуковање. Пошто се покаже разлика између памћења и репродукције (сећања), треба изнети и протумачити услове, од којих зависи цамћење (понављање, ведрина. духа, важност предмета, телесно здравље и др.), а исто тако и услове сећања, како нехотичног тако и хотимичног.

Виши ступањ заузимају интелектуалне радње, које се обично називају: расуђивање и закључивање. Расуђивање се састоји у поређењу и оцењивању Факата. Ту треба изнети услове, од којих зависи да поређење целисходно буде извршено, и то како у случају кад се пореде реална. Факта, тако и у случају кад се пореде преставе или идеје; исто тако треба изнети и услове тачне оцене. Пошто се тако пореде и оцене Факта, долази закључивање — према оцени се изводи закључак. И овде треба изнети услове, од којих зависи тачност закључка.

Највиши ступањ заузимају интедектуалне радње, које ћемо назвати: системисање и генералисање. Системисање се управо састоји из узајамне радње груписања и дивизије. Известан број сличних Факата (н, пр. све животиње) узму се у једну групу, која се за тим према извесним особинама, дели у мање групе (дивизија — животиње се н. пр. деле у кичмењаке и бескичмењаке, ове две велике групе у класе ит. д.), и на тај начин, пошто се изврши подела у разделе и подразделде, свака јединка, према значају и важности својој, добије своје одређено место; то је систем, а интелектуалну радњу, која се сасгоји из груписања и дивизије, можемо назвати системисање. Кад се на тај начин системишу поједине врсте Факата, онда долави да се ти системи појава (организми — животиње и биље — неорганска материја, земља, звезде) групишу у једно, јер има нешто што је свима заједничко, поред све: разлике међ њима. То је генералисање — интелектуална радња, која се тек на послетку јавља.