Učitelj

194 ЖЕНЕ КАО ВАСПИТАНИЦИ И ВАСПИТАЧИ

вежбања Шпартанке су се и музици училе. Шпартанке су биле одушевљене особитим отачаствољубљем, каквоме у историји нема примера. Оне су и сама најсветија осећања: љубав шрема деци, биле у стању да принесу на жртвеник домовини — — — — —. Још нам ваља поменути једну нарочиту врсту грчких жена, а то су биле песници, од којих су се многе прославиле. Међу овима најчувеније су Сафо и Корина. Ова последња била је у Атини супарница слављеног песника Пиндара, а Сафо је сматрана као неко особито биће. Њу су називали „женски Омир“ и „смртна муза“, а славиди су је по целој Грчкој. Сафо је била врло нежна, и она је основала једну школу лепих вештина са својим другарицама на, острву Лезбосу. Ови женски песници слободнији су били у опхођењу с мушкима, него ли остале грчке жене, а лативши се човековог посла оне су изгубиле сасвим своје женске особине.“ „Шпартанка је снажно утицала на сина и мужа, јер је имала путпуно свести о том, шта држава захтева од свакога свога члана. Њено се мишљење поштовало, њену је покуду свако избегавао, а, похвалу и признање тражио. Муж, помишљајући на жену, а син, сећајући се своје мајке, чинио је оно што је часно и поштено. Ну Шпарта је имала и јунакиња, које су боговима приносиле жртву благодарности, кад су им мужеви или синови славно пали за отаџбину. Једна мајка убила је сина својом руком, кад је из боја побегао да спасе живот, а Горгона жена Леонидова, предала, је своме сину штит са речима: „Или са овим, шли на овом“ “)

Код Грка смо се задржали више него што ово место допушта, али ценећи заслуге овог народа по целокупну светску културу, као најдрагоценије благо и најбогатији извор, нисмо се још довољно одужили ни самој ствари о којој је реч, ни славном јелинском народу, који је био „расадница“ наука, вештина, друштвеног живота и рада за цео свет.

Други класични народ после Грка јесу Римљани. У оно неколико речи, које смо напред о женама римским казали, смештено је готово све, што се о њима треба да каже. Код Римљана се сусрећемо са слободном и самосталном женом, која је с мужем заједнички вршила све домаће послове па и васпитавање деце.

5) Д. Јосић, про, Ист. Педагогије. За своје. ученике. 1891. стр. 16.