Učitelj

ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ 909

математичар од девет година, ђак другог разреда, други — ошишани служитељев син, разумни, али осветљиви, ситнилар, црнооки дечко, прозвапи Киска. Киска је дохватио математичара за дугачке чуперке и притиснуо му главу уз дувар; математичар се у узалуд, трудио да ухвати острижену косу Кискину. Црне очи Кискине светлиле су од задовољства. Математичар се једва уздржаваше од плача, говорећи : „но па шта је то 24 али је њему било доиста рђаво и он се само храбрио. Ово се продужаваше доста дуго, и ја размишљах шта да радим. уБију се, бију се«! повикаше деца и начетише се око њих. Мали се смејаху, а велики, и ако их не развађаху, опет се некако озбиљно погледаше, а ове погледе виде Киска. Он је разумео, да чини нешто што није добро, па се узе као кривац смејати и мало попусти косу математичареву. Овај то осети, па се брзо ослободи и гурну Киску тако јако да овај удари потиљком о дувар, а онај задовољан оде одатле. Киска удари у плач и потрчи за својим непријатељем те га свом снагом удари по бунди. Математичар хтеде да му врати, али се у тај мах зачуше неколико гласова, који не одобраваху: «гле ти њега хоће с мањим од себе да се бије! — повикаше гледаоци. Ствар се на томе и свршила, као да ништа није ни било. Ја држим, да је као последица овога догађаја, остало код обојице неко нејасно сазнање, да је бој непријатан. јер боли обојицу. Овде ми је испало за руком да приметим, како је осећање правде руководило целу гомилу деце. Али млого пута се дешавају и такви случајеви, у којима не видиш разумне основице, но ипак се свршава тако, да буду задовољене обе стране. Како су незгодни и неправедни сви васнитни начини за овакве случајеве! „Ви сте обојица криви, клечите!< говори васпитач. Међу тим васпитач нема права зато, што је само један крив а не обојица, и овај један је задовољан што се њим заједно и његов противник страда, а онај други невини кажњен је два пута. Или: ути си крив зато, што сито и то радио и бићеш кажњен“, рекне васпитач, и кажњени ђак сад још више мрзи свога друга зато, што је на његовој страни деспотска власт, коју он не признаје, Или: . «опрости. му, тако Бог воли, и буди бољи од њега», рекне васпитач. Ви му говорите: буди бољи од њега, а он хоће да буде само јачи, а !друкчије неможе да разуме оно «бољи“. Или рекне васпитач овако: „Ви сте обојица погрешили, опростите један другом и пољубите се, децо«. Ово је најгоре — и по неправди. и по извештаченом пољупцу, и зато још, што ће се овим начином рђаво осећање истина мало утишати, али ће се опет појавити. А оставити · их саме, ако нисте отац или мајка који своје дете жале од срца и који су свагда у праву кад повуку за ухо онога, ко бије њихова сина, — оставите их, и погледајте, како се то све објашњава и слаже тако просто и природно, а у исто доба тако паметно, као и сви други животни одношаји. Наћи ће се учитеља, који не познају тај неред или наш слободни поредак, и који ће помислити, да се деца, без учитељског мешања у њихове распре, могу Физички позледити: сломити ногу или руку, разбити главу ит. 4. У

УЧИТЕЉ 11