Učitelj

930 УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ

РАД МЕСНИХ УЧИТЕЉСКИХ зЗБороВА_

Београдски учитељски збор.') Држан 13. Октобра 1891. год. Присуствовало све учитељство из Беотрада и многи гости.

На овом је састанку говорио г. Лука Лазаревић, професор из Београда о уређењу аустријских основних школа. Г. Лука је неколико месеци летос пробавио у Аустрији у циљу да проучи уређење тамошњих | основ. школа. Он је обишао и проучио осн. школе у областима: Нидер-Естерајху, Штајерској, Крањској и Тиролској и пристао да важније појединости из тога свога посматрања збору саопшти, како би се и наши учитељи заинтересовали за поједине корисне уредбе у тамошњим основним школама.

Госп. Лазаревићево саопштење о аустријским основним школама у главном ово је:

1. Школовање. Свака аустријска област (Гард) има своју обласну снуиштину (Багфаг), која се стара о свима унутрашњим обласним потребама, па и о школским. Државни парламенат изриче основне законске приндипе а свака их област на свој начин остварује. С тога су у областима школе равно уређене, Но по општем закону у свима областима основно школовање је обавезно, а траје од 6—14 голине живота (8 година учења). Исписати се из школе може само онај ђак, који је навршио 14 год. живота, па ма у ком разреду био, али се ни у ком случају пе може исписати, ако не зна читати и писати. Изузеци су, разуме се, случајеви болести, сеобе и Т. д.

У варошима је осн. зшкола подељена на нижу (Мо кевећије) и вишу (Вагсегасћије). Нижа траје 5, а виша 3 године. Свако дете мора свртити обе школе, а ако хоће да учи гимназију, прелази у њу из ТУ-ог разреда оси. школе. У вишој су осн. школи подељени предмети по наставницима.

У селима су само ниже осн. школе (Мо кавсћије) са 8 год. учења и 6 разреда (У и У! разреди се уче по две годинеј. |

Нижа осн. школа може бити: једно, дво, тром четвороразредница. т. ј. са једним учитељем у свих 8 разреда, с 9. с Зи с + учитеља, а по варошима сваки разред има свог учитеља. Све ово зависи од величине општине школске.

Иснита нема никаквих, него учитељ на крају године, према свом списку, сам преводи ђака у старији разред или га оставља да понови. Где је више учитеља, то се решава на њиховој конференцији. Тужбе против. овога иду месном шк. одбору и окружном инспектору, алп су ретке.

9. Ко бива учитељ. Ко не сврши учитељску школу не може бити учитељ. У њу се примају ђаци, који сврше 8 раз. осн. школе и положе пријемни испит. У ове школе ступају и многи племићи (сиротнији), те се у учитељским редовима налави и барона, баропеса и господе са „ 700).

1) Из овог записника читаоци ће видети да је на овом састанку изнето важно #звешће о школама у Аустро-Угарској. Зато и доносимо овај састанак овако опширно. — Ур