Učitelj

ЖЕНЕ КАО ВАСПИТАНИЦИ И ВАСПИТАЧИ 55о

Др. Л. Стајн говорећи о жени као домаћици и мужу вредном и радином вели: „Но жена стоји на прагу те куће. Добро знам што ме чека; знам да ће ми својом меканом руком збрисати зној с чела, да ће њене миле речи пасти на мој умор као свеже росне капљице. Знам, да не треба да уносим бригу у кућу, у царство својих љубљених ; знам, да радња нема ништа са мном да располаже пошто пређем преко оне границе — преко прага моје куће. И — — — кад уморан муж постана дика своје куће, смем слободно рећи, да је мила љупка жена украс те куће постала.“ ') —

„Жена, која хоће да је зовну најсветијим на свету именом, да је зовну: Мајко! мора не само родити, него је дужна и разумно васпитати пород свој.“ ")

„Само у опој кући може бити напретка, среће и — благослова, у којој је умна и честита жена. Право вели парови пословица: „жена држи три кућна стуба, а муж само један“. А друга опет: „не стоји кућа на земљи него на жени.“ ЊЕ

„Породичан живот мора бити увек полазна тачка васпитања“. “)

Да би још јаснија слика била дужности матера, да наведено и ово неколико речи из сувременог списа:

„Али кад говоримо о добротворима човечанства, не заборавимо ни „мајку“, која у тишини и скромно у кругу своје деце борави,

усађује у срца њихова клице 84 све што је добро, лепо и узорито. — И њој пружимо радо и весело неувели венац заслуга, јер га је достојна.

Мило је видети мужа и жену, иојима се радост на лицу огледа; леп је призор посматрати вредну домаћицу како мудро управља, њој повереним пословима; — ади видети миљу мајку, опкољену својом децом, кад их забавља и весели, кад их поучава и опомиње, како је срећна и како су јој деца срећна, — то је призор Достојан најдубљег помутовањ а, то је нешто најлепше што човечје око игда видети може.

Разноврсни су односи, у којима жена према друштву стоји. Она је кћи и сестра, — дакле има да испуњава дечје дужности,

1) „Жена као домаћица“ од Др. Л. Стајна. Шревео В. Ј. Петровић. 1879. 2) (Емилос стр. ТУ.

5) Кпијбеупа Бтојга. 1886.

4) „Систем Хигијене». Е. Рајха. Део први.,стр. 292.