Učitelj

по

ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ 365

за тим сви заједно причају њену садржину. Ове јесени њима се беше придружио веома даровити дечко Ч. који је учио две године код црквењака и престигао беше све остале ученике у читању. Он чита онако као и ми учитељи, и зато на часу логичног читања ученици тек онда добро разуму смисао кад чита Ч, па тек онда добију вољу да сами читају. Но чим отпочне читати рђав читатељ, одмах сви исказују своје незадовољство, особито ако је оно што се чита иптересантно, -- смеју се, љуте се, а рђавн читатељ се стиди или заподене кавгу. Један је од њих изјавио да ће пошто — пото занедељу дана научити да чита онако исто каои Ч; и други обећаше то исто, те тако механичко читање постаде омиљени посао наших ученика. По пола или читав сахат не одвајаху св од књига, које не разумеваху, почеше их носити кућама, и заиста, за три недеље постигоше такав успех, какав ми никад нисмо могли очекивати.

Са нашим ученицима догодило се обратно ономе, што обично бива са онима који се уче писмености. Обично бива, да човек најпре научи читати, а после тек научи и да разуме оно што чита, а у овом нашем случају, сами ученици убедише се да има нечега што се разуме кад се чита брзо, а они не имађаху те вештине, зато се и почеше сами учити брзом читању.

Сад смо оставили сасвим механичко читање, а ученицима се оставља на вољу да сваки од њих бира оне начине који су му угодни; и занимљиво је, да сваки ученик употребљава све мени познате начине: и 1) читање са учитељем, и 2) читање ради самог читања, и 3) читање ради учења на изуст, и 4) читање са причањем садржине, и 5) читање с разумевањем прочитане садржине.

Шрви начин и није школски већ домаћи; њега употребљавају матере у целом свету. По њему, ученик долази с књигом у руци и моли ма кога, да чита с њим заједно; учитељ чита, казујући му речи и реченице. Ово је први, рационални начин, којега тражи сам ученик, али је учитељу врло неповољан. Не гледећи на сва средства, која токорсе механизирају предавање и олакшавају учитељев посао, кад има већи број ученика, — ипак овај начин остаје као најбољи и једини за учење у брзом читању.

Други начин учења читања, јесте онај веома омиљени, којега је употребљавао сваки који је учио брзо да чита, и састоји се у огоме; ученику се даје књига, па се остави самоме себи да слаже, и разумева како зна. Ученик, који се научи на овај начин да чита толико, да му не треба помоћи, увек добија неку страст к читању, и услед те страсти он напредује. На који св начин овакво читање слаже у његовој глави — Бог ће га знати, тек он се овим путем навикне на нисање слова, на састављање слогова, изговарање речи и реченица па чак и разуме оно што чита. Тако сам се више пута уверио, да је наше настојавање да нам ученик одмах разуме оно што чита , сасвим некорисно. Има много самоука, који су овим начином научили да читају, ма да и овај начин има својих недостатака.