Učitelj

СВЕСКА 6. — БЕОГРАД 4892. ФЕВРУВАРА — ГОДИНА Х!.

АЛАЛЛАЛЛЛАЛММАМА АЛАЛАЛЛАЛМАММА ЛАЛАЛАЛА ЛА А МА АМА А АДАДАЛЛАЛАЛААЛА ДАДЛАЛАЛА ЛА А АМА Њене

УЧИТЕЉ

ПЕДАГОШК0- КЊИЖЕВНИ ИСТ

ЛДАЛАЛААЛМА ДАЛАЛАЛА АДЛАЛА АЛАЛА А А Ае

ПОБА ШКОЛА

И РЕОРГАНИЗАЦИЈА НАШИХ ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА.

..Пазв тап Фе УУаћгћењ зећеп жоће, ппа деп Маћ ћађе ФЊг та Апше 20 БИсКеп, зефде 1ећ уогам5, шпд гесћпе аш! че ђе! једет УУогфе, даз 1ећ завеп уегде... Ј. 6. ећђе.

Има томе неколико година од како је код нас настало особито живо иптересовање о школама. Ово је радосна појава, која нас свакако може само обрадовати. То нам је најјачи и најбољи доказ, да се увидела потреба, и, ако не баш апсолутна вредност. а оно свакако, корист од школа. А у томе пак састоји се најбоље јемство, да ће се о школама све више и више у будуће водити најозбиљнијег рачуна, те ће тако и школа и држава и цело Српство бити у добитку. Стара је истина: ко школе има, тај има и будућности; што су школе боље и што их је у већем броју, тим ће сјајнија, боља и будућност бити, јер «и просвета, је оштра као љути мач, и она може осветити тужно Косово.»

Једно је само, што нам код ове радосне појаве особито пада, у очи, а то је — неко неповерење према нашим данашњим школама. Готово без изузетка, сваки има данас, често до врајности, песимистичко мишљење о њима. И то је ваљда узрок, што сваки мисли о реорганизацији школа у ошште, а нарочито натих основних и средњих школа. Свакако ово је опет веома интересантна појава. Носиоци просвете, учитељи и професори, дужни су, да ту ствар узму озбиљно у претрес и да донесу што је могуће раније решење о томе. Иначе прети опасност, да услед оне дилеме не олабави ово живо интересовање. Школа, држава и

УЧИТЕЉ 99