Učitelj

452. АМЕРИКАНСКЕ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

ћ. година. Зепјог СТ]авв.

Инглефки, латинск, Француски (или немачки) као и у Сепегај соџга-п. Овде долазе латинска и грчка вежбања, по 2 задатка недељно. Даље Омирова Илијада (књига 1—8) ба напред неудешаваним превођењем (око 6 књига), или Иродота, (2 књиге).

Они, који неће да се баве Омиром или Иродотом, практично се вежбају у лабораторијуму у физици или хемији. 4 задатка недељно." :

Бајер вели да је јасно, да се по овом наставном плану учи голем број предмета. Нарочито се пази код старих језика на превођење са инглескога на стране језике ; а за нове језике непрестано се наглашује, како се као живи морају изучити савр- | ено (непрестаним говорењем и 1. А). (0 броју кућевних задатака такође каже да је велики, јер на ђаке |. године пада недељно 16, друге !8, треће 18—21 и четврте 18-——19, што чини просечно на дан 3—4 задатка.

Бајер пориче, овим американским школама једнак значај по важности са немачким средњим заводима, који су по његовом мишљењу, далеко, далеко бољи. По познатој изреци : «Ко много носи, донеће бар штогод.» у амириканским школама учи се много предмета тврди он, каону пнглеској, а то су обрнути педа"Рошки појмови за нас, али се овакав начин може правдати са, извевног гледишта.

Али Бајер не може да пе призна, да се на американским ученицима огледа она самосталност и слобода, које појединима, осигуравају слободан избор рада и васпитања према природним наклоностима. У инглеској, вели, није никакво чудо видети ђака од 12—–13 година да учи (осем старих језика још и један или два нова језика па онда и Физику и хемију, и да овим последњим предметима поклањају особиту љубав своју. «Пре десет година уверих се испитујући изближе уређење једне инглеске школе, да н. пр. настава из хемије, ако се разумљиво и уме рено предаје не прелази моћ схватања ученика од 41—4137тодина, него да их потпуно упознајо са природним променама, што се код нас тек у најстаријим разредима могу објаснити, а, ученицима гимназије скоро и не могу.»

Да је због ове разноликости у настави, помиње Бајер, и опет недоволан напредак што га показују американске школе, то је јасно. У Америци се све више тежи да се за углед узму немачке школе. Ова тежња неће бити неостварљива, кад се узму само на ум енергија и средства, којима Американци располажу. Неће проћи млого времена и Американци ће и по немачким појмовима достићи ону висину. која поштовање заслужује.