Učitelj

УРЕДНИШТВУ „УЧИТЕЉА“ 465

и члан комисије, и посланик, и пороти и кл. <> а ове“ о убеђује нашег сељака како се може лепо проћи и без писмеНностиИ. По иџак се не може спорити, да је у нас потреба писмености већа, и да је могуће да се до извесног ступња прошири. Па која су та средства за проширење писмености у нас! Да ли ту могу помоћи летње и зимње школе, као што их предлаже РОМ Ја

Ширење писмености садржи у себи два питања: умножавање писмених и одржавање броја. писмених. Предлог г. М. доиста, би припомогао да се умножи број писмених, јер би се већи број деце школовао. Али да, се тај број писмених одржи — што п јест најглавније — потребно је створити такве услове, да они буду повољни за одржање његово. — 0 тим условима намеран сам да кажем неколико речи, са жељом да бар колико толико попуним предлог г. М.

Да би се број писмених одржавао у Француској, влада је завела поред сваке основне школе књижницу са одабраним књигама. Сем тога, у Француској постоји и нарочито друштво, коме је задатак да установљава књижнице. Кад ученици сврше основну школу, учитељ их призива к себи и даје им књижице на прочитање. Успех се показао врло добар, што сведочи број узетих књига из књижница.

Ми ових књижница немамо, и не само што пемамо ЕЦ радимо још и на томе, да се и последња књига узме из руку оних што сврше школу. Познато је свима, како је министарство

просвете —- из штедње — укинуло давање књига, о испиту. Ни један разлог не може се навести у прилог овог поступка. Ко је то измислио и зашто је измислио — ми нећемо да, нагађамо,

нити нам је потреба за то. Ми само констатујемо да је поступак министарства неоправдан, и ако давање књига о испитима, није баш млого припомагало да се писменост у народу одржава.

Сем ових књижница, одржању контигента писмених могли би припомоћи и општински писари, кад би се од њих захтевала мало већа спрема него што је данас имају. Они би могли за, малу награду у зимње доба прикупљати око себе оне младиће, који су свршили школу, и упознавати их са радом у ошитини, ба законом о општинама, шумама и т. д. Школа, би му била на расположењу после школских часова. Истина, не би мовли долазити младићи из свију села, али би могли долазити они из места и најближе околине, а тим би било млого поможено. Ако у општини нема школе, или није у месту у коме је суд, могло би се помоћи на разне начине.

УЧИТЕЉ 3!