Učitelj

АТА ДУША ЖИВОТИЊЕ

Па _______________________---_____-__--

животињског и човечјег. Заиста, разлика је велика, али је та разлика само градувлна. Ови покушаји, које су у најновије време чинили многи научници, да би само пронашли карактеристичне или принципујелне раз. лике, и да помоћу тих разлика човеку даду нарочито одвојено природно историско, класиФикационо место, сви ти покушаји остали су потпуно безуспешни.

Тако се исто и сви они познати, делом Физиолошки делом психолошки знаци разлике, који су у сва времена служили и важили као доказ да постоји непопуњљива провала између човека и животиње, сви ти знаци показиваше се при тачнијем испитивању, да или никако не постоје, или су само релативни, а никако и апсолутни. Данас су сви емпириски психолози, и сви зналци, који душу изучавају, по искуству, усвојили правило, да и најсавршенијим духовним способностима почиње клица у нижим регијонима; и да се духовне делатности, осећаји и наклоности човека, спуштају до невероватно ниског ступња у животињску душу, и ла се тамо находе. Љубав, верност, благодарност, осећај дужпости, религиозно осећање , савесност, пријатељство и љубав према ближњему, милосрђе и највише пожртгвовање, осећање правичности и неправде, исто тако понос, љубомора мржња, осветољубивост, радозналост, подмуклост, лукавство и т. д. све то познаје животиња, као год што познаје и израчунати разлог, мудрост, предвиђеност, највећи шеретлук, бригу за будућност и т. Дд.; шта више и гурманство, које се само човеку преписује, или способност к усавршавању — и то познаје животиња. Она познаје и руководи уређење и принципе државе м друштва; зна шта је то ропство и ранг, шта је домаћа и пољска привреда, шта васпитање, неговање болесника и лекарство; она прави најчулноватније грађевине од кућа, рупа, гнезда, путева и река; она држи 300рове, заједничка саветовања па и судове кривцима и преступницима; она држи најтачнија договарања помоћу образованих звукова, знакова и покрета; она се опомиње своје прошлости, и учи из искуства ; она је просто, једном речи са свим друго и далеко више обдарено сворење него што то држи и нагађа велика већина људи.

У свом необичном незнању и самопрецењивању, човеку се допало да очевидне душевне појаве и радње животиња, назове уинстинкт», речју која долази од латинског тв печеге (узбудити, надражити) и да према томе неопходно претпоставља неког ванприродног узбудитеља или надражача, Али инстинкат, у обичном смислу, несвесни, неодољиви, непогрешни, никал непромењљиви који постоји ради добра животиње и њена одржања; У душу животиње с предомишљајем унесени природни нагон — не постоји, исто тако као год што не постоји и нека животна сила, или неко засебно постојеће биће душе, или урођена идеја. Ови научници без предрасуде, одлучно се изражавају против таке бесмислене психологије животиња. Реч инстинкт», као што вели др. МуеПћапа, не означава ништа друго до немарљивост, која би хтела да тешку студију животињске душе начини не-