Učitelj

ДВЕРИ ЈЕЗИКА 549

поставља начела, већ је он стварао потпуне наставне програме и готове уџбенике.

Стање људског знања било је тада тако, да је само гепијалан човек могао сновати сличне мисли. У пуном јеку био је тада још номинализам, који је држао да се све људско знање може обухватити с неколико назива и реченица, и да се помоћу силогизма да објаснити све што постоји; данашње природне науке тада су још у клици дремале.')

Али и таки муж, као што је Коменски, мораде осетити, да, није довољан један једини човек, који би могао савладати целокупно до тад познато знање а на основу његовог новог двоструког научног правца: ствари и имена. Због тога ступи он у преговоре с неким пољачким великашем кога он у једноме свом писму назива Ргтаз 1 геспо Ројомав (Првак краљевине Пољске) и за кога Д-р. А. Гиндели“) мисли, да је то био Бохуслав, гроф од Лисе; али и осим тога он се и доцније често освртао за помоћ добротвора и сарадника. Ну да би могао наћи и једно и друго, требало му је тек да изда на свет дело, које је његово име пронело невероватном брзином кроз целе две стране света. То је дело било «Двери језика,» чувена «Јапџа Ипепагти».

шШ

ЈАМЏА ШИМОЏАВОМ» — «ДВЕРИ ЈЕЗИКА»

—аљадљаван

«Да школама, није био познат прави начин, како се језици предају, види се најбоље из саме ствари. Већина оних, што се одају | наукама, оседела је учећи азбуку; само око учења. латинског језика изгуби се десет година и више, и то са врло јадним успехом, који ни из далека није вредео толике муке.»

Овим речима отпочиње Коменски“ свој предговор ка његовој «Јануа». Као узрок досадањих недаћа у настави наводи он ово:

1) Кад је Коменски своју «П1даспса тагпа» писао, мерио је Торичели тек притисак ваздуха (1643), умро је у заточењу Галилеј (1642) а тек се родио Лок, отац реализма (1632).

5 «О животу и раду Коменскога» стр. 418.

3) Ор. ад1д. от. 1, 250. Аа4 Тесфогез егидоз ргаејано.