Učitelj

562 ПАЛО ОФИЈА

живота, изложено што збијеније и што разумљивије. На послетку треба да се све предаје свођењем па узроке и основе, и то таком поузданошћу, као што математичар предаје своја правила, —_ тако да нигде не остане места двоумљењу.')

Мора се признати, да пре Коменскога још никада пе беше тако јасно схваћена идеја универсалног знања удешеног према разним захтевима. потпуности, темељитости, јасноће и систематично-методичпог распореда.

Па шта би сад са остварењем овако величанствене замисли : — (Који самртни да буде дорастао овоме послу :» — Коменски је на то одговорио : «Гребаће норама и помоћни средстава». Као једна од таких «норама», то јест као методолошко начело при израђивању пансофије, указивала се њему «норма испитивала природе», којом је чувени Бако Веруламски путем индукције хтео да отвори пут ка најскривенијим природним тајнама. Ово најбо. ње показује онај Фини зналачки поглед Коменскога. којим је био у стању да правилно оцени важност «индуктивног метода», којим је своје име овековечио његов старији савременик >) Али њега није задовољавала ни Баконова норма о индукцији, која у данашње доба готово сувереном влашћу господари пад свим областима научног испитивања; она му је помагала тек у неколико, јер она открива само тајне природе, док папсофија има у виду све ствари укупно. Коменски је са свим јасно увиђао, да овај метод изискује «заједнички рад и трудо. љубље многих људи и многих столећа“, те да се због тога његова,

„Пансофија» не може до краја основати на том методу. И збиља

не само поједино лице већ ни поједино столеће није у стању да правом пансофијом претекне будуће нараштаје ; ови јој могу тек по који прилог давати. Само каква историска катастрофа, кад би се десила, могла би својим очима посматрати свршетак «Пансофије». Ну лице, ноје ову катастрофу не може да доживи, тек се отима за било каквим завршетком свога личног погледа на свет; те отуд и потиче опа невоља, у којој људи таке, у недогледну даљину оамав уто завршетке спетљавају у равним формама мистицизма“), при чем лицу много помажу философија и религија...

Коменски ПИ ља за израду пансофије „једну општу панхармонимчнуј норму)“, коју је он у стању да представи тек у

1 Ргодгетив, оде. 41. 8) Ргодг. одс. 63.

3) Као на пример, данашњи наш спиритизам, који све што се не може да појми злравим разумом, приписује «власти неких духова.) Преводилам.

„у Ргодгот. одс. 64.