Učitelj

ГРАДСКА ОбНОВ. ШКОЛА И СОБОСКА 171

9. Погрешка је, што школа, због оне претрпаности, не даје чулима, маха, да се слободно развијају, и утиске ученици саморадњом да. сређују, него се, што рекао Фогт, мећу научњаци, те постаје учитељ мучитељ, а училиште мучилиште деци. У место књига да му се омили, она му постаје крвником, те, као да је у оковима, једва чека час, да му се сврши година, па да лупи тог крвника сва о ледину. Деца после испита цепају своје књиге, свете им се за оне муке, што су поднела;

3. Погрешка је, што је и програм један исти, и ако зу прилике куд и камо различне. Друго је то, школа у селу, а сасвим друго нешто, школа у Београду. Нити сме сеоска школа сметати београдској, нити београдска. сеоској;

Погрешка је, што школа не одговара потреби народној, него му е створена као каква луксузна ствар. Они, који сврше основну школу, ни у чему се не истичу од осталих нешколованих. Отуда сељаци и не дају школи данас толике важности, колику јој ми дајемо. Они нам одобравају кад им говоримо о важности, која школа има, али то само да нам се не вамере; иначе срце им каже, да није тако. Треба само имати на уму, колико муке има учитељ у селу, док измоли, или кад онако није, док претњом натера, да се школа снабде најпотребнијим стварима. Школа до сада није сељаку ни у коме раду помагала. А није му помогла, јер организација данашње школе не одговара друштвеном стању онога краја, где је подигнута. Не по имену, и на хартији, него у ствари мора школа вршити културну мисију. Она се прво мора спуститу из својих виших регијона доле до народа, па онда корак по корак водити народ у напред.

Већ по овоме што смо до сада рекли, види се, да се све своди на корист. Човек тражи користи од рада. Што већа конкуренција, тежи је живот, а тим се више гледа на хорист. Сеоске школе, по овоме данашњем устројству, нису могле доносити користи, а ни толихо пријатности, да ће сељаци читати ради самог уживања. И кад га на читање не гони ни корист, ни уживање, природно је, да ће занемарити књигу, и поборавити, што је учио. То значи, да треба везати интерес лични за школу. У почетку би то теже ишло, па кад би се један део само у телу отргао, и кад би на глас изашао са свога рада, и свога реда, то би већ била жива пропаганда. за даљи рад. А да то буде, школа мора водити рачун о потребама сељачким, па да према томе удеси свој програм. Сељака у граду варају сви од реда : варају га трговци у рачуну, кад од њега што пазаре; вавају га на мери, кад му што продају. То треба узети на око, па га утврдити у кругу оних рачуна, с којима се он срета сваки дан. Треба код сељака да се учврсти мишљење: нас варају, а њега не могу, јер је учио школу; ми не знамо, али питај њега, он зна све, јер је учио школу. А за цело, да неће повести сељаци говор о бразилијанској републици, него из круга њихова, "пословања. Докле год сељачко дете не научи у школи истински све мере и начин мерења, све дотле неће му помоћи ни сва правила тројна, ни сви