Učitelj

2

НАЧЕЛО КОНЦЕНТРАЦИЈ Е

мостално. све излази из саморадње. Све наше радње: мишљење, осећање, пажња, кретање, власт над самим собом, и т. д. све то излази из те једне тачке. (С тога са свим умесно вели Дистервег: «човек постаје све што треба, само: слободним развитком своје природе, јер се тако развија сваки органски створ, који носи у себи законе својега развитка. Организам расте тако рећи сам из себе а не с поља, имајући у себи тежњу ко развитку. Природа само помаже том развитку у биља, дајући му светлост, топлоту и влагу. Васпитачи, угледајте се на природу | Дајте детету да расте телесно и умно; дајте места његовом

"развитку; тражите прилику, где би оно могло у радњи обело-

данити своје моћи: у томе је сва васпитна мудрост. Човеку треба слободно, свестрано и сложно развијање свију сила његових, како би се оне без препреке могле испољавати у радњи по унутрашњим зиконима. који су урођени у човековој природи».

Природа се развија лагано, поступно. У њој нема скокова, ·

свако вештачење и неприродно изазивање способности код васпитаника, противи се човечјој природи и штети је. С тога при васпитавању треба увек имати ступањ развитка на, коме се налази онај кога васпитавамо, управљајући се увек према њему, а идући при развијању и вежбању васпитаникових способности

корак по корак почињати од онога што је најпознатије, нај.

ближе и најлакше ономе што је познатије, даље и теже, имајући при том у виду да је један од најглавнијих задатака, сваком васпитачу, да у васпитавању створи трајне интересе за непрестаним усавршавањем у опште корисним Физичким и умним радњама. | |

Природа се развија поступно али и хармониски. У нашем дуку, као год и у телу, ове ре ради и врши на позајмицу. Једна

способност утиче на другу. По Дистервегу човеков дух је спојен |

са телом тако тесно, да човек собом преставља, једну хармо-

ниску целину. Ако га кад раздвојимо то бива само замишљањем.

Како је дух везан телом то је тајна коју још нико није. про-_ видео, ми само виђамо њихову позајмицу у радњи. Свака ду-

ховна радња бива кроз телесне органе, а свако неправилно

образовање. органа, смета, душиној радњи, која томе органу Од-

говара. Развијање органа иде упоредо са развијањем оне ду-

шевне способности која кроза њ ради. (С тога треба развијати

и дух и тело сагласно и у свези. КЕ

Природа, се не поводи ни за чијим другим законима, него за својим. Сваки организам, како смо и горе казали, расте и развија се из себе, изнутра у поље а не обратно. Као год што дисање, крвоток, варење ит. А. "бива по одређеним чиниоцима, тако исто и осећање, воља, мишљењевит.а. Као год што тело

са са а