Učitelj

30 ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ. ВАСИОНУ

______ 1 о = 50ш Мат

котине, које су постале услед пуцања, месечеве коре. Неки енглески научари ради поређења, узимали су шупље стаклене кугле, напунили их водом и тако загрејали. Пошто се вода од топлоте пре шири но стакло, она притискује јако на дуварове стаклене кугле, услед чега кугла на најслабијем месту испрска тако, да се од те тачке пукотине шире на све стране. (Овакав опит показује врло много сличности са оним светлим пругама и прстенастим планинама месечевим. Куриозума ради споменућемо само још један мали експерименат. Кад узмемо какав прах који се не грудва и није сувише лак, као што је н. пр. декстрин, штирак или прашина с улице, па од њега направимо један раван слој; пустимо сада мало, тога истог праха, са извесне висине да · надне на тај слој, видећемо како овде постају облици, који су за чудо слични оним облицима на, површини месечевој. Ако ми не верујете, молим вас пробајте и сами; ствар је врло лака.

Човек, који је то изнашао, тумачи на исти начин и образовање ме· сечевих Формација, дакле, цадањем масе из светског простора на месечеву површину. Што се експеримента тиче нема му се замерити, али опет ова теорија једва да имаде више присталица сем свога оснивача. Зато сем ми нећемо дуго код ње задржавати. · -

Да је вулканска сила на Месецу много дивније дјејство имала и много -

веће облике стварала. но на Земљи, може се и то у неколико "објаснити. Јер ако узмемо да су преображаји површина обадвају тела, Месеца и Земље зависила од истоветне природне силе, онда је иста морала на, Месецу много снажнију револуцију предузети, много стрменитије брегове, дубље долине и веће кратере створити, јер је тежина на Месецу шест пута мања, но на "земљи. С тога су и настала много већа комешања у унутрашњости месечевој но у земљиној, са чеге су и снажнији потреси на површини његовој | бивали праћени новим куљањем, рушењем и др. снажним променама.

Од она четири елемента, што их стари Физичари спомињу, нема на Месецу три: ваздуха, воде и ватре. Ако се и нађу трагови ваздуха на њему,

густина му је тако мала, да износи једва Уб 400 земљина атмосвере. Воде,

каб течности на Месецу нема, а као што већ рекосмо да нема ни ваздуха то без њега не може бити ни ватре.

Ну, ако је Месец доиста кад год био позорницом вулканских окршаја,

морао је свакако пређе и ваздух и воду имати, јер без ових, није могуће

ни замислити појаве вулканске. Запитамо ди се: па камо тога ваздуха и

воде с лица месечевог% То ћемо питање овако себи разјаснити. Позкато ге, да је Земља све потпунија, што се дубље у њу иде. Џи

вода ни ваздух не могу дубоко у Земљу да продру, а да одмах загрејени .

њеном топлотом не појуре ка површини, Али, како се наша Земља све више хлади, вавдух и вода моћи ће све дубље у њу продирати, тако, да ће доћи

време, кад ће земља обоје сасвим у себе да упије. Ово је апсорбовање _

(упијање) свакако на Месецу већ извршено; пошто је Месец по својој за-

премини мањи од наше Земље, и ова'се промена на њему много пре извр-

о о лао