Učitelj

4 с

Али не лези враже!... Кад сам се, после пола часа, из баште вратио и ушао у учионицу — перореза не беше на столу“.

Као громом поражен, изашао сам из учионице... Био сам просто убијен... не!... самлевен:... Осетио сам своју немоћ. Видвб сам да је то учинио мој ђак. И ја га не знам!... И можда ве ћу никад ни дознати ко је

__ Та овоме помаже и Бог и ђаво!,.. рекох ван себе.

Крупан зној обли ми чело и поче цурити низ лице... Седох на клупу што беше пред школом, Пролетњи ветрић пиркаше; мачка, што је згурах са клупе, маукну два-три пута, па ми скочи на крило, намести св и поче «прести», неколико кокошију чепркаше преда мном по трави...

Али мени постаде досадно све то. Ја збацим мачку с крила, устанем и стадох ходати тамо-амо.

Пред школом беше мало пољане. Благ нагиб водио је од пољапе цркви, али оп беше уздуж избравздан јаругама.

И над једном том јаругом чучаше Цаја.

Ја њу посматрах, а она мене није видела.

— Шта ли ради она ту: — мислио сам гледајући је. Она се наже још више... На једаред се диже и отрча тр“ | ком низ брдо... _ -

Хтедох да је викнем, али — не знам за што — не викнух је. Мучно би могао казати шта сам, у томе тренутку, мислио, знам само то, да нисам мислио ништа рђаво о њој... И више из радозналости, него из какве намере, упутим се тамо...

Баш над самом јаругом беше нека округла рупа, коју је вода направила, али тако правилно, као да је шестаром за0кружена... Завирим и видим неко лишће од дрвета. Али то лишће не беше прљаво ко оно што га бујица снесе. И ја се сагнем и турим руку...

И на моје велико чудо, извучем из рупе једну књигу, која. беше покривена оним лишћем. То беше «Читанка" за трећи разред. На предњем листу беше написано мастилом: « Читанка, Јеврема Ивановића ученика Ш. разреда. Ко украде отпала му десна рука убио га свети Лука.»

А тога јутра жалио ми се Јеврем: да му нема «Читанке»!..