Učitelj

ПУТОВАЊЕ У ЗАГРЕБ НА ХРВАТ. УЧИТЕЉ. СКУПШТ. И ИЗЛОЖБУ УЧИЛА 5

седници Глав. Одбор изабрао је десет чланова Удружења који ће са њим отићи у бели Загреб на братски позив и вратити учињену посету да види скупштину браће своје и њихову изложбу учила,

Скупштина у Загребу држана је 5, 6 и 7 рујна или 24, 95 и 96 августа. Чланови Учитељског Удружења, који су хтели путовати, дошли су у престоницу нашу неки 20 а неки 21 августа.

Сваки је од нас нестрпељиво чекао 22. август, кад је заказан био полазак из Београда. Тога дана беше нас спремних за пут 14 учитеља и 3 учитељице и то: Мих. Јовић, Д. Ј. Путниковић, Д. Соколовић, Мих. Сретеновић и Видосава Јовановићева, учитељи из Београда, Јанко Веселиновић и Грујица Протић, учит. из Шапца, Ђока Ивковић учитељ из Свилајнца, Мих. Станојевић учит. из Ивањице, Јов. Максимовић учит. из Јагодине, као изасланици Главног Одбора; Мих. Стевановић учит. из Пожаревца, као изасланик пожаревачког учит. збора; Мих. Ристић и Мил. Олепчевић учит. из Ниша као изасканици нишког збора, и Мил. Велицки, Стев. Зарић Кат. Никетићева и Цвета Брзакова учит. из Београда.

Из Београда пређосмо у Земун и око 3 сата по подне седосмо на жеаевницу, локомотива писну и ми смо већ јурили пут Загреба бела, остављајући за собом милу домовину своју, гледајући око себе лепе земље нашег равног Срема. Железница је јурила брзо, али наша срца, као да су хтела још брже полетети браћи својој. Једну за другом прелазили смо п остављали за собом железничке станице: Батајницу, Нову и Стару Пазову и многа села мало даље с једне и друге стране железничког пута. На целом овоме путу још из даљине очи одмах виде где је село какво. Прво видиш тороњ какве цркве, мало за тим угледаш село. Често се виде по селима 2 па и више цркава, што ти одмах казује како је овуда народ побожан, а свештенство ревносно ради да одржи веру и — свој утицај. Поред путова често се види и по који већи крст од дрвета, на коме је честом распеће Христово, што ревносно свештенство поставља, да се народ, пролазећи, има где зауставити, прекрстити се, сетити се Бога и вере своје, а, разуме се, и служитеља божјих.

Пут наш ишао је преко простране равнице окићене лепо обрађеним њивама и лепим ливадама. По где где тек по које кржљаво дрво прекида ти поглед преко простране равни, а чешће опет бунари изнад кијих

стрче ђермови, који ти изгледају, као да су од врућине ове погнули главе своје,

Нама је одмах на овој равници пало у очи нешто, што се код нас ређе виђа. Многе њиве, на којима су били стрмни усеви, већ су биле узоране (угарене); чешће смо видели њиве засејане мухаром, детелином, или др. усевом за зелену пићу за стоку, а такође се често видети може по која њивица засејана просом (ситном пројомј. Око Батајнице повелики део равнице био је необрађен, остављен за испуст, пашњак. Туда су се познавале баруштине, које су махом сада биле суве или се по где гдз вода, видела, а овде онде избила је сита, што ти одмах казује, да се туда вода,