Učitelj

МА УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ после киша задржава. Али опет земља та са свим је угодна за обрађивање. Што, пак, није обрађена неће бити да је узрок неплодност, већ што друге земље доста има и што насељеност још није велика. Али, као да то неће дуго остати тако, јер Немци и Маџари непрестано своју народност насељавају у ове питоме крајеве наше. И већ је обична ствар наћи поред. Дунава и Саве и по селима пуно Немаца и Маџара, а често и по које чисто немачко или маџарско село у сред села нашега народа, као што је овде н. пр. Н. Пазова.

После От. Џазове стигосмо у Инђију. Ту смо оставили воз на коме смо пошли, да продужи пут на север за Н. Сад. и Пешту, а ми смо требали прећи у други воз који иде на запад кроз Орем и Славонију. -

· Полазак нашег воза чекали смо више од '|, сата. Али нама то време

не беше дуго, јер ту нађосмо неколико учитеља из Срема, те са њима уз чашицу вина и лепу српску песму брзо дочекасмо полазак, На станици беше пуно света. Лепо и весело певање нашега Јанка одмах скрете пажњу на нас, те се брзо сазнаде ко смо, шта смо и куда путујемо. а У 6. сати кретосмо се даље. После кратког путовања указа, нам се мало. даље од желез. пруге Рума знатна не „због свог славног друма“ него што је то једно од већих места у Срему. Још мало даље, па нам се указа, опет мало даље од железнице, с леве стране — Митровицљ, некада славни римски град ЗУтишши. Жељезница стаде и кондуктер викну: Митровиц | 7 часова. Ми се зачудисмо. — Па ми ћемо моћи отићи и видети Митровицу, кад ћемо чекати то

лико рече неко од нас. — А не можете, немате времена, јер се бавимо « само 7 часова, рече кондуктер. Е "Сад тек видесмо да је то 7 минута, а не 7 сати, као што ми по часовима мишљасмо. Мрак се беше почео хватати, те продужисмо пут по ноћи, а тиме нам се украти задовољство у посматрању лепих предела. Путницима, који су више пута овуда пролазили, сигурно је ова велика равница монотоне а путовање туда досадно; али нама је све било ново, јер први пут овул пролазимо, а све нам је било лепо и мило, јер је то лепа земља наша, ЈУ 8 и по сати стигосмо у Шид. Ту се влак требао задржати само неколико минута; али, таман се ми почесмо пети у кола, кад кондуктер јави, да се овде морамо задржати 2—83 сата. Неки рекоше да је осовин под локомотивом пукла, те морамо чекати другу из Винковаца, неки опет вале, да је негде на другом месту на прузи то било, па наша локомотив мора прво ићи и одвући тај влак, а после доћи да нас вози, Било једно или друго, тек ми остадосмо у Шиду око 2 сата, Потражисмо гостионицу али то беше некаква мала кућа, у којој се није могло добити јела, и пића, а сам Шид био је подаље од станице. Орећа је била, што беше лепа, ме

сечина, те проведосмо време у шетњи, шали и песми. Тек после 10 сати продужисмо пут.