Učitelj

110 НАЧЕЛО КОНЦЕНТРАЦИЈЕ

достиже врхунац у хармониском образовању тела и духа код Грна и практичном образовању Римљана. Е

Најглавније одлике или управо концентричне тачке васпитавања ово су:

У Кини: механично присвајање механичког знања и породичног поштовања.

У Инђији и Миспру: обрађивање и доследна истрајност касте.

У Персији: тежња за истином, простотом, издржљивошћу и народним осећањем. -

У Грчкој: «калокалатија» — савршенство лепоте и доброте.

У Риму: патриотизам који се развија са породичног огњишта и правичност.

Да додирнемо поједине васпитне моменте, који ће бити Од интереса за посматрање развитка овога начела, код ових поменутих народа. Почећемо са Кином.

Као што смо напред поменули кинеско васпитање у главном је породичко васпитање у свезви са безусловном покорношћу. Цар је син неба, отац свију Кинеза. «Ко се огреши о царске заповести, огрешио се о синовље дужности». Цела царевина изгледа као каква велика породица, у којој се батином одржава ред одоздо па до горе. –

Најглавнији од њихових мудраца, који су стекли васпитних заслуга, јесте Конфучије, који је био од великог реформаторског утицаја за народно образовање њихово. Конфучије је делио своје ученике на 14 разреда: најнижи је разред имао да учи мислити и присвајати врлине; други разред имао се вежбати у расубђивању и беседништву; трећи разред имао је да се упозна са државним организмом и државном управом, а, четврти требао је да учи наравствене законе и да се вежба у њима. Из саме те поделе на разреде по томе реду види се извесна · поступност и концентрација, која је по ондашњим појмовима имала да одговара ступњу развитка и потребама друштва. Начела моралних закона оснивају се на овим трима односима : између владаоца и народа, између оца и сина и између мужа и жене; и на ових пет врлина: човечности, правичности, чувању обичаја, истини и простосрдачности. То су средсредне тачке око којих се обртало све њихово васпитавање.

У Инбијанаца, код којих је у главном било кастичко васамтавање, основ је у породично-вероваконском васпитању. Свете књиге — то је најглавније било што се учило. Читање, писање и вештина тонова стојали у најтешњој вези. А осем тога и