Učitelj

ЈЕДНО ПСТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ 215

вена тамнијим или отворенијим пегама. Неке су од ових пега непроменљиве, те су дакле чврсти и одређени делови површине му саме, друге се опет непрестано мењају, те се морају сматрати као врста облака. Марс нам се показује онако од прилике, као што изгледа наша Земља. са Марса гледана. На жалост, ми се не можемо овде забављати сада са свима интересантним погединостима што нам је проматрања ове планете даје. Напоменућемо само. да се доиста сме, као поуздано тврдити, да на Марсу имаде као и на Земљи, мора, тврде земље и острва, као и нека атмосфера, која садржи и водене паре у облацима. Промену у годишњем времену, а нарочито промену снега и леда на марсовим половима може астроном са, свим са наше Земље проматрати. На половима његовим показују се две беле јасне пеге, од којих је увек једна само земљи окренута. Проматрају ли се ове пеге, опазићемо да оне расту или опадају према годишњем дубу планете. Кад је на једној половини њеној зима и пеге постају много веће, _ у лето опет ова се пега стопи у малу пегицу. Има дакле снега и леда на, њему. Да и облака има, може се непосредно видети. И ветра и кише мора онда тамо бити, као што и за тврду земљу, мора и реке већ давно знамо. Према томе налазимо на Марсу много услова за живот, које ми познајемо, према томе можемо с правом очекивати да на Марсу имаде и бића нама сличним Али на жалост, не можемо се никад надати, да ћемо их икада видети нити добити.

Проматрања Марса последњих година, донела су нам врло чудновате ресултате, што имамо нарочито да заблагодаримо италијанском астроному Шијачарели-у. Многе мепе о Марсу оснивају се на његовим проматрањима. На њима видимо осим беле пеге на полу јасно и црне пеге — воде, и светлије — тврду земљу. На Земљи преовлађује вода, а на Марсу сува земља. Врло је много сува земља тамо испресецана многим мореузима. Осим тога, кроз целу земљу провлаче се многи узани канали од 15—30 миља у ширину, који су нарочито године 1877. и 1881. пронађени. Али 1882. год. откри Шијапарели још нешто чудновато, што још до данас оста загонетно. А то је, опазило се да се сви ови канали покажу и удвојени. Десно или лево од оних пређашњих, познатих, у даљини од 50—100 миља, показиваху се нови; поред сваког канала указаше се нови паралелно са прећашњим, Ова чудновата појава, какве ми на Земљи равне немамо, и која изгледа као да се периодично јавља ч да зависи од годишњег доба планета, за. сада, је потпуно нерешљива и непојмљива загонетка.

Марс нам је последња станица, где ми још у даљини свецког простора можемо имати успомене на наш земаљски стан. Што даље сад одавде идемо, непознатији су нам односи.

Ми ћемо дакле даље кроз свецки простор. Нећемо се задржавати код многобројног роја малих планета, чији је пут одмах иза Марсовог и широк је колико три пут износи даљина Земље од Месеца. Оне су тако мале, да и кроз најбоље телескопе, не можемо никакве појединости видети на