Učitelj

918 _зЕдНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ О

тело, Сунце, џин је, према коме су остали неприметни кепеци; међу овима су опет два, Јупитер и Сатурн џинови према осталима. Једна су од њих, као: Јупитер и Сатурн врло много спљоштена; друга опет сасвим округла, као : Сунце, Меркур и Марс. Једно је покривено до крајности неравном површином као што је Месец; друго опет, као Земља, сразмерно има много равнију површину. Једно, као Меркур гушће него Земља, тешко као гвожђе; друго опет, Сатурн осам пута ређа је од Земље, лакше но вода и уље. Док је на једном, као н. пр. на Сунцу једно перо тешко као олово; на другима, астероидама опетолово је лако као перо. На некојима, као Земљи и Марсу, налазимо маглу, облаке, воду и лед; на другима саму сувоту и | увек ведро небо, као што је то на Месецу. Код [еднога дан траје читави | месед дана као на Месецу, у других опет, Јупитера и Сатурна само 10 сати. На Меркуру година траје наших 3 месеца; нептунова опет година је колико наших 165 година. Док једно од ових тела брзим корацима прелази свој пут, друго се једва тако рећи клати (миче) на своме другом путу. | Једно видимо као најближег суседа сунчевог — Меркур; док се опет Неп- | тун у бескрајној даљини усамио; за првога је Сунце пакао топлоте, за ] другога је једна удаљена, ладна звезда; првоме је дан светао да очи за- | слепе, другоме је сутон, мрак. Некојима ноћу месец не сија, као Меркуру. и Венери: другима опет као Земљи, Марсу, Јупитеру, Сатурну сијају по % један, два, четири и осам месеци — и тако даље и даље. 4

Али осим ових планета са њиховим уредним путовима, путује овој васиони још један многобројни чудновати народ. Он је без икаквог реда | расут, многострук у својим облицима и величини, лак и џокретљив својим | саставом. Врло се ћудљиво понаша на своме путу, на коме је по каткад 4 и тако дрзак да се са свим приближи сунчевој површини; други пут опет | измакне у безкрајну даљину од њега. То су комете, својом множином нај- | многобројнији род у сунчевом царству. Сунце је краљ, планете су кнезови, а прави народ те државе, јесу комете. Може се без и најмањег пре- | теривања рећи, да се за последњих 6000 година најмање 12000 комета приближавало земљи нашој. И опет ово је извесно мали део њиховог правог броја. Може се са Кеплером скоро рећи, да је толико много комета свецком океану, колико риба у мору.

Комете нам са свим друкчије изгледају од планета, а и међу собом су тако различите, да је тешко две наћи једнаке. Највеће комете састоје се обично од 3 дела: језгра магловитог обмотача, који с језгром чини главу кометину, и репа. Језгро је увек мало, округло и познаје се по јачој светлости, али ова је обично слабија од светлости најсјајније звезде. Биће, да је обмотач најкарактернији саставни део комета, по што су виђене комете и без она два дела, језгре и репа, али никад без оног магловитог вела. Он обично обмотава кугласту језгру тако, да реп остаје као про-

дужење овог обмотача. Овај је вео, тако Фини, да се може само са каквом ретком маглом сравнити, кроз коју се са свим лепо виде остале звезде.