Učitelj

ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ 223

ништа се није могло приметити да је она ма и најмање могла њих пореметити у њиховом кретању, или да им је дала други изглед. Ово је најзагонетније и за саму природу крунину, као и за природу комета. Комета, од године 1882. ишла је скоро истим путем, којим и оне из године 1668. и 1843.

Мале телескопске комете, т. ј. оне, што се само кроз телескоп виде, које се врло често преко године јављају, немају ничега тако интересантног, као оне велике репате, што се и голим оком виде. Оне су увек без репа и кроз телескоп се виде само као магловите пеге. Таква је н. пр. периодична Енке-ова комета. Њен пут око Сунца траје наших 3'3 год. То је најкраћи пут, што га комете могу имати. Она је интересантна и због тога што јој пут бива све краћи и краћи. Другим речима, она у свом окретању око Сунца све му се више приближује, тако да ће доћи време, кад ће се ова комета најзад сурвати на Сунце. Ово су хтели објаснити тиме, као да комета у своме окретању око Сунца наилази на отпор у простору. Али по што се то исто не опажа ни код једне периодичне планете, без сумње тај отпор не долази од материје, која цео свецки простор испуњава, него на против, биће да имаде око Сунца велика множина врло малих комета, у којима по свој прилици лежи узрок. Јер, по што је Енке-ова комета најближа Сунцу, она је и изложена утицају оних комета највише.

Најзнаменитија периодична комета је Халеј-ева. Она доврши свој пут један пут за 76 год. Последњи пут се јавила 1835. год. У историји је можемо наћи до 12. год. пре Хр. Идући пут јавиће се у години 1911.

Најзанимљивија је Бијела-ова комета, чију ћемо историју овде у кратко исприповедати. Године 1896. пронађе аустријски официр Бијела једну телескопску комету. Нађе се, да су је пређе чешће проматрали, и израчунаше јој време обилажења на 69, године. Што се тиче изгледа јој, нема ничег необичног. Али друго је нешто што привуче велику пажњу многих, а то је положај њеног пута према земљином, Приметило се да ова, комета у своме ходу око Сунца прелази баш управо преко земљине стазе. Према томе она сваке 63, године стоји баш на оном месту у простору свецком преко кога наша Земља пролази сваке године. Ова комета сече земљин пут баш онде, где се наша Земља налази крајем новембра месеца.

Могло се напред прорачунати, да ће средишна тачка кометина при њеном повратку год. 1832. бити удаљена од земљине стазе само за 2 земљина пречника. Па како је пречник кометин 5 пута већи од земљиног, то је и пут наше земље морао водити кроз масу кометину. Кад би, дакле оба тела у једно време дошла до те заједничке тачке, био би и судар између Земље и комете неизбежан,

Ова могућност била је довољна да у публици створи праву панику. Беше се раширио и ошшти страх, да ће иста комета године 18392. створити ужасну катастрофу за Земљу и њене становнике. Међу тим што се те године тицало, могло се поуздано тврдити то, да се Земља у том

15%