Učitelj

_гана, у процесима храњења и т.д. За тим, ради потребне оцене

_ зати осећање радости на радњу организма: дете скаче од ра

"сматрању Моро-а, тежи лаганом скраћењу, те глади мрштење |

190 УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА И мисли

Ми ћемо најпре почети утицајем осећања. Ту ћемо расматрати разне случајеве, у којима душевни потреси показују или лековито дејство или се јављају као узрок обољевања па чак и смрти, а тако исто и као узрок поремећаја у радњама ор-

ових душевних потреса, показаћемо неке Физиолошке основе и прећићемо к упливу мисли на човечји организам. Овде ћемо тако исто раематрати разнолике случајеве дејства умне силе на ове или оне појаве живота, и тада ћемо видети какав огроман, у даном случају, значај има једна од највиших способно- | сти човечјих — способност управљати, помоћу воље, својом. умном делатношћу.

Т. Свакоме је познато какво узбудљиво дејство може пока-

Дости, ломи ручице, смеје се; па и одрасли не могу увек да се уздрже од израза свога задовољства овим или оним спољ ним знацима. «Човек у повољном стању духа, ма да се у самој ствари и не смеје, опет се очитују неки знаци развлачења уста. Под упливом осећања задовољства, крвоток иде брже, очи се сјаје, лице румени. Мозак, узбуђен ојачаним приливом крви, ради боље, што се очитује на умним способностима: мисли су | јасније и живље и брзо промичу кроз главу, осећања постају | топлија. Ја сам чуо како је једно четворогодишње дете на пи- | тање: шта му је! одговорило: «то значи смејати се, брбљати и љубити.» И ваиста, тешко је дати тачнију и вештију одредбу. Човек у веселом стању духа стоји право, диже главу, отвара очи. У пртама његова лица не опажа се никаква слабости обрве његове нису натмурене. Напротив, чеони мишић, по по-

чела, уништава све трагове натмурености, изгиба олако обрве | и узводи трепавице". (Ч. Дарвин). |

Ну да ли се увек осећање радости изражава само овим. наведеним начином; Да ли само весело стање и смех чине знак. Адушевног расположења; Наравно не! Зар само жалост изазива суве, зар не плачу тако исто и од радости: И ако осећање за довољства, ојачава умну радњу, при чему «живе мисли брже светлуцају у глави,» ипак постоје и друга Факта која доказују, да изненадна велика радост може сасвим да угуши умни рад, | да изазове обамрлост и у опште да проузрокује собом цео низ најдубљих болесних измена у радњама организма. «Како јако | утиче велика радост на мозак и како мозак дела на тело, може