Učitelj

400 ТИЛ ОГРАФИЈ А

а тога ради била је састављена и једна нарочита, Елзаско-Лотриншка комисија, којој је било стављено у задатак, да то питање тачно проучи и да утврди правила, којим би се руководило при поменутом послу.

У Зећшеевипаћенајећге уоп Ешепђеге ипа Васћ. 3. 1. прикупљено је све што би се важније имало у том погледу рећи, с тога мислимо, да и за наше читаоце неће бити некорисно, ако изнесемо њихово мишљење. на шта треба обратити највећу пажњу при штампању свију књига за децу, а нарочито уџбеника за основну школу. :

У главном та се правила састоје из ових пет тачака:

а) О величини слова. По величини слова, типографи разликују ове главне врсте штампаних писмена: петит, боргив, 5 корпус, цицеро, мител,

терција.“)

Висина појединих слова означује се обично у милиметрима. И ако, по мишљењу Кона, висина писмена не треба да идо испод 1,50 м. м писци се придружују мишљењу Елзаско-лотриншке комисије, која за уџбенике нижих разреда не дозвољава нижа слова од 1,75 м. м. а тек за уџбенике старијих разреда допушта да висина штампаних писмена балансира између 1,75—1,50 м. м. Цртице, пак. којима се везују слова, ваља, да су најмање од 0,25 м.м.; слово н ваља да има овакав размер: висину 1,75 м. м ширину ! м. м, дебљину вертикалних стубића, по 0,85 м. м, а размак између њих 0,50 м. м

6) Размак између писмена, не треба да је мањи од 0,55 м. м. А колико проређивањем слова постаје текст читкији, види се по овимврстама разређеним обичним прорецем. _

в) Размак између врста ваља такође да је довољно велики. Што су год врсте у тексту збијеније, тим је све више отежано читање, а највише с тога, што је отежан проналазак идуће врсте, пошто је она пред њом прочитана. Обично се узима да, тај размак за старије разреде не треба да је мањи од 2,50 м. м, а за млађе још и више — до 8 м.мМ.

жу Називи писмена штампани су овде дотичним словима.

пл