Učitelj

494 СлоБоднЕ скоскЕ школе у РУСИЈИ

скупљају на стотине хиљада Форинте за своју „Матицу“, која подиже чешке школе и спасава чешку ђецу, да их не поњемчи њемачки „дећшуетет“, Учитељски листови јесу понајвише гласила и власништво појединих учитељеких друштава, а врло су јевтини само да могу наћи више читатеља. Тако стоји тједник Веведа Џ5бејзка“ само 3 Фор. 52 новчића на годину. (во је не само један од првих славенских учитељеких листова, него би могао пристати и међу прве њем. учитељске листове. Треба да се овђеј спомене лист „Кгошка бКкоћ“, која доноси кровику чешких и туђих школа, те се види како напредује школа у Чешкој и другде, а то је врло знамевито. Педагошки тједник „Котепрзку“ у Олмуцу има своју тискару. Сада ће педагошка дјела издавати у својој наклади. Овако ће учитсљетво добавити књиге много јестиније. Чисти добитак употребљава ће за Болзаново учитељско сиротиште и за учитељске коввикте, У ту сврху уједивише се у лруштво, које се зове „Реф Копепзкећо“. Ово друштво има и ту задаћу, да уједини све педагошке писце. Друштво је основано у спомен 300 годишњице рођења Коменскога, За неколико мјесеци јавило се 1140 дионпичара, који плаћају по 5 Фор. (корпорације по 10 Фор.). |

Тому се ми веселимо свом искреном душом и радо кличемо првом славенскому учитељству, својој чешкој браћи: Ма Фаг!

Даворин Третењав.

+ е——

СЛОВОДНЕ СБОСКЕ ШКОЛЕ У РУСИЈЕ

Пе

Одвојени живот руског сељака по унутрашњости простране Русије

а и друга узроци учивили су, те је руски сељак другојачије добио образовање, него што има сељак по другим европским државама; разликује се у многоме и у начину живота од других народа, према својим особинама, које га карактеришу као руског сељака, Једна од тих особина у друштвевом животу руског сељака јесу: сеоске слободне школе „(домашнија школи грамотности“), које сељаци сами по евојој вољи, без ичије цомоћи, шта више и противу воље надлежних власти, установљавају с тим задатком: да им се деца науче читати и писати,

Према овоме доиста је руски сељак пажљив и појмљив, јер све више

увиђа да се човек само образовањем мобе спасти невоље, која прати сваког

спромашног човека. Појима добро, да је зло за човека кад незна ни читати ви писати („ниње безграматному плохо“), или што се каже: човек неписмен

је код очију слеп; услед овога, руски се сељак хоће да помогне како уме“

а орао