Učitelj

СЛОБОДНЕ СОКОСКЕ ШКОЛЕ У РУСИЈИ 495 и како зна, особито кад види да се влада за њега или ни мало или врло мало стара. Влада установљава више и стручне школе, и то тако мало да остане хиљадама ученика који не могу отићи ни у стручне ни у више школе, јер ву препуне. Тако исто и самоуправне окружне, власти и општинске из нехатности и других околности, не подижу толико школе колико је потребво за децу која се у почетку школске године јаве. Услед овога има на хиљаде села где због удаљености њихова деца не могу ићи нити у општинске нити у државне школе. У таквим селима договоре се сељаци да сами школу установе, Узму под кирију или собу или кућу у селу, погоде се с неким војником који је одслужио у војсци, или узму неког ђака или неког разновача књига, или неког „граматног“, писменог сељака, да им учи децу само читати и писати. Такав је своски учитељ или „грамотеј“ којио Педагији и Метгодица ни појма нема. Ну највећи део руског народа научио се и учи се читати и писати у слободним школама.

На овај начин установљене школе и ако су по нашем мишљењу непотпуне, назадне опет су оне многа добра учиниле рускоме народу. Влада руска не само што их не помаже не давши на њих ни крајцару, него је те школе од год. 18174—1882 забранила. Слободне шчоле влада је по савету и молби неких педагога руских забранила јер су ови били уверени да слободне школе у Русији доносе штету и раскош.

Тек год. 1892 минастар просвете одобрио их је по целој пространој руској држави (чак и Сибиру), али статистике о њима нема никакве према овоме и не зна се број ученика, који уче нити који су свршили.

Ширење елободнах школа у Русији помажу ове околности: према великом броју становника мали је број добро уређених основ. школа. Што је мање добро уређених основних школа у неком крају, ту је више слоб. школа и обрнуто. 2. Помаже их „раскол“ јер раскодници нерадо поверавају своју децу учитељима, који низу њихове вере. С тога који год могу уставовљавају слобод. школу и погоде учитеља своје вере, расколника. 8. Велика зима у Русији смета, да деца из удаљеног места посећују државне шкоде.

Слободне школе у Русији визу нове тековине, оне се помињу у руској историји још пре неколико столећа, особито су се почеле ширити све више са раширењем ,расколништва“ јер и вера расколвика тражила је да сваки хришћанин расколник уме читати свето писмо, као извор целе Христове науке, С тога су своју децу расколници или сами учили, или давали другоме те их учио. Угледајућу се на расклонике и остали Руси, који нису расколници подизали су слободне школе, којих данас има много

по Русији, нарочито од како су ослобођени Мужици. · С чешког МИ

Фин

з2«