Učitelj

462 увод У психологију

видуално — од оног, што је опће, заједничко свима људима — ч генерално. Да нас ова тешкоћа прати непрестано, о томе се мо. жемо уверити сваког дана. И сувише је добро познато, да по | себи ценимо и све остало. Своје осећање, своје тежње подмећемо и другима. Због тога често и не можемо да разумемо друге људе, јер њихове тежње нисмо кадри да доведемо у склад са својима. | Ако су нас обузеле себичне тежње, то не признајемо ни другим 4 несебичност а добродушни људи опет верују свима, јер их цене | по себи. Најлепши доказ нам дају по овом питању веровања ста_рих народа. Сваки је од њих замишљао своје богове према себи (автропоморфизам) и са истим страстима, које и људи имају, као љубав, завист, гнев и т. д. Због тога, да би изнашли шта је опће, заједничко, то морамо оно, што смо на себи приметили, поредити + са оним што су други запазили на себи, и са оним што смо за- 4 пазили на другим. Самопосматрање мора бати попуњавано и ис прављано посматрањем другиг.

Посматрањем других потврђујемо оно, што смо у себи при- метили, или, ако не налазимо за те опће потврде, то онда можемо сматрати као особено или индивидуално. И обратно, посматрањем других можемо бити постакнутп да тражимо и у себи, што смо на другим запазили, и у случају да не нађемо, задобили смо опет особену црту других. |

Посматрање других бива само према спољашњим знацима као што су језик, црте лица, покрети тела. По томе можемо сазнати шта се догађа у унутрашњости других. Али да можемо с коришћу посматрати друге и ту нам је потребно вежбање. Спољашњи знаци других често служе на то, да нас преваре у томе, шта се збива у њиховој унутрашњости, ту дакле не смемо одмах на пречац су: дити. Исто тако није редак случај да спољашњи знак и нехотице не тумачи верно унутрашњи догађај. Деца, па често и људи, нису увек на чисто с тим, шта ве у њима збива, те с тога њихова очи товања не одговарају увек њиховом унутрашњем стању. Постоји и та могућност, да се нема довољно срестава, да се изрази које увутрашње стање. Зар не чујемо често: „О, то се не да исказати |“ „Не знам ни сам како ми је!“ — и т. Д.