Učitelj

ЈОГУНИЦПА. 511

у другом разреду !... А ти нећеш да ме видиш !.. Ја сам те наљутио! Опрости ми! 'Тако ми онда било дошло, али више нећу никад !.. Видећеш! Само ме ти немој мрзити!.. Немој онако да окрећеш главу од мене! Боље ме удри!,. Ево ја ћу сад ићи да осечем каки оћеш штап, па ме удри! Само ми опрости '!.. Дај ми руку да те пољубим.

— Ево! На руку !..

А. он докопа моју руку, па је окрете љубити. Стегао је тако грчевито као утопљеник, па не пушта... Ја осетих како ми се лију млазеви топлих и росних суза његових низ руку, подигох га и пољубих.....

Па кажу не знам ово и оно. Исус право има. „Остави деведесет и девет оваца, па иди тражи ону заблуделу“.

Две године после тога био је још код мене. Ни трага од јогунства !...

Данас је човек те још какав! Човек од уважења и још свештеник |... Пре две године били смо оба у једном великом друштву. Оч узе чашу у руку и рече:

— Дозволте ми да напијем једну здравицу једноме заслужном човеку, који овде у нашем друштву седи; једном човеку који целог свога века имађаше љубави према свакоме, а знађаше само за зужност.

Ту помену моје име и исприча цео догађај.

— И томе човеку, томе учитељу, који тако разуме свој посао, ја пијем у здравље! — заврши он.

„Многаја љета“ орило се силно као гром !

А ја се осећах узвишен над самим собом. Оно што је моја душа осећала, док је мој ученик говорио, беше сласт, рајска сласт. Такву плату нити ми је нити ће ми дати икакав министар !... А сад, да је дигнем ову чашу у здравље онога, који реФормише наставу у нашој отгџбани и изводи је на пут опште користи: Живео !

— Живео! — викнусмо и ми заиста одушевљени.

Шабац, На Св. Саву 1898. г.

Јан. М Вевединовић.

———афве———