Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 515

корисво за шпру ч'талачку публику, јер се овако она упознаје с бољим књижевним делима, Ако кога читаоца интересује да и што више сазна из дела чији је одломак овде изнет, то ће потражити, наћи и прочитати, „Пчелица“, по нашем мишљењу ва овај вачин чиви лепу услугу чи: таоцима и ерпекој књизи, те и ми овај лист можемо само препоручати.

Напоменули бисмо овом приликом да реч „обљубљени,“ „необљубљеност“ (непопуларност) вису тачне (нити лепе) за оно што је ур. „И.“ хтео њима рећи, јер наш народ речју обљубити и обљубљено казује нешто друго, а ве омиљено. Треба се сетити овога како се у песми веди; об љубио па је оставио.

Споменак, лист за забаву и поуку српској деци. Власник, издавач и уредник Иван Мартановић, учитељ. Излази у Панчеву 1 пут месечно на табаку вел. 8'%., цена годишње 1 Фор. или 2:50 дин.

Судећи по прва два броја која смо до сад добили, вади се да ће ово бити ваљан дечји лист. У 1 броју је: Српској деци, и Поздрав „Споменаку“ песме —- Станко, приповетка — Мала Српкиња, песма Алексе Шавтића Стаклевица (чаша) весела позор. игра у једном чину, оп Ј. Флигла — Моја жеља, песма Св. Ћоровића — Мати и кћи, песма — Како не ваља рећи, а како ваља — Савет, песма — З»хвалне животиње и незахвални човек, индиска скаска — Брза помоћ — Милета и керче му, песма — Разне вести —_- Загонетка — Дечји добротвори — Шала и збиља.

У 2 бр.: Помоз Боже, песма — Станко (евршетак из 1 бр. — Модитва мале Српкињице, песма С. Ћоровића — Стакланица (свршетак из 1 бр.) — Мали Стева песма са сликом — Савест га је гризла — На мајчином гробу, и Зрнце, песме — Како не ваља, а како ваља рећи, — Шумици, песма — Шала п збиља — Разне вести и Т. д.

По овоме читаоци могу видети да је садржина првих бројева разно. врена. Ми још додајемо да су чланци и вељани, песмицесу кратке, махом добре и има их доста. Лепо је што у овом ласгу у чланку. „Како ваља рећи а како не ваља,“ хећа се, да се несртеке речи замењују ерсеким и веправилви облици правилним. Само би требало што пажљивије и тачвије ерпске речи истицати место туђих. Овде мак, и ако је доста добро то чињено, оџет н. пр. авлија, љели се, да је ерпеки двор, двориште. Двориште јесте, а двор је кућа, зграда (двор, двори, дворови). „Без да“ требало је у рече. ници извети и показати како не ваља, а како ваља рећи, овако је нејасно кад се каже само треба место без да — а да не.

Ми овај лист препоручујемо за српску депу с ове и с оне стране Саве и Дунава. А овом приликом не можемо, да не учинимо једну вапомену која се тиче потпомагања ваљаних ерпеких листова, који излазе ма у ком крају наших земаља.