Učitelj
~
464 УВОД У психологију
свугде постоји узрочна веза појава (психологиске су појаве у вези са Физиолотиским, ми можемо утицати на ове, те мењајући њих мењати и оне те на тај начин експериментисати са душевним по јавама), за тим, ми смо скоро увек принуђени, да проширимо своје научне појмове кад их применимо на које ново поље. Па тако је исто и са методиским појмовима. Само ако сачувамо својства која чине вредност једне извесне методе, то је дозвољено одржати то име, па ма се знатно изменили услови њезине примене. И експериментална психологија проширује заиста обичан појам експерименталне методе. (Вунт.)
_ Према томе, кад хоћемо. да експериментујемо којом појавом, ми је не морамо имати пред собом и стављати је непосредно под _разне погодбе, но можемо експериментовати и са њезиним условима т. ј. са претходним појавама, са којима се у вези јавља истраживана појава, а за тим, при РУ ООрИНО ован У психологији не смемо замишљати да се тај поступак не сме ни мало разликовати од експериментовања у природним наукама, пошто се ту тај поступак мора прилагодити новоме пољу, на које се примењује.
Познато нам је, да су душевне појаве у вези са телесним. _ Са телесним појавама можемо екепериментовати и можемо их мерита. Ако будемо експериментовали са којом телесном појавом, која
- 1 у вези са душевном, н. пр. са светлошћу, те је будемо појачавали или слабили, то ћемо приметити, да ће се и душевна појава,
осећај светлости, мењати. О односу тих промена постоји у психологији закон који се назива псиго-физичким.
_Али како да експериментујемо са оним душевним појавама,
код којих нам нису познати њихови Физички услови, као што су
сећање, удружење престава, вољне радње и т. д. И ту су чињени покушаји са експериментима, но на сваки начин да су се ек-
" сперименти морали изменити. На многе појаве пак експерименти
нису могли ни бити примењени. Ну ми још нисмо ни близу томе, да можемо захтевати, да се експерименталним путем протумаче све појаве психологиске и изнађу закони њихови. То није постигвуто још ни у једној науци, а неће бити никако ни постигнуто,
јер би то значило доћи до краја научног истраживања, а то се.