Učitelj

636 УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА и МИСЛИ

што је одвратнога или отужнога укуса може изазвати тако силно осећање, да се доиста и јави бљување или бар отужност. „Барон. Фон - Свитеж, говори Дарвин, био је при секцирању трупога трупа псећега, који је страховито смрдео; пролазећи, после неколико година, поред тога истог места, осетио“ је опет као и пре када га је баш у ствари и осећао.“ Г. Ма: насеин био је сведок овога случаја: муж је узео једно срество за повраћање (ипекакуану) али пре него што је оно и подејствовало на њега, жена је његова почела ужасно повраћати под утицајем саме представе о њему. О знаменитоме Вишу и познатом Браун-Секару говоре, да су они могли, кад год узажеле, · зазвати код себе повраћање. На тај исти начин, усредсређујући_ своју пажњу на утиске, добивене чулом вида, Гете је могао кад год му се прохте, изазивати слике и на различни начин дотеривати, као да су се све те промепе десиле бали пред његовим очима. О Нутку се такође прича, да је могао изазвати преставу о спектру сунца, кад је ишао по мраку и свој је ум. тако силно напрезао као што човек напреже чуло вида при. разгледању ситних или удаљених предмета. У опште је много врло очигледних чињеница и дата, који се могу навести у потврду тврђења, да пажња, усредсређена на Функцијама ма којега органа. може не само изазвати представе које одговарају | тим Функцијама него још јаче помоћу њих изазивати. Тако Холано тврди, да течења крви из носа бивају обилнија, кад се. на њих усредсреди сва пажња. Тај исти научник говори, да тако усредсређивање пажње чини, да се осећа место где артерија бије, ма да се оно дотле није примећавало, и ствара или ојачава у ушима звук, који по свој прилици зависи од крвотока у влакнастим судовима. Тако истопажњу усредеређену на процесима, желудачнога варења, прати, по Холанду, осећање нелагодности притиска, или други какви непријатни осећаји. Деда знаменитога Чарлса Дарвина, Еразмо Дарвин знао је некога г. Д.., који је силом своје воље, могао утицати на перисталтичко кретање црева и сваких пола сата ићи на поље. "Из ових примера видимо да. покрај осећања, и мисао може имати утицаја на функцију органа вегетативнога живота. Читао-. ци ће се зар сећати раније показане свезе између „мозга, у гла ви и срца; значај те свезе постаће сад још јаснији. ако ути-