Učitelj

УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА И МИСЛИ , 641

“2

А сад да напоменемо. да нормално стање захтева једновре; мено учешће појаве и рушења и. стварања, отуда је јасно, да ће постојано усредеређивање пажње на једноме органу, подржавајући у њему превагу процесе рушења све више и више подривати њихово заједничко и једноврмено делање, а заједно с тим и нормално стање самога органа, у ком ће се, због тога, појавити извесне болесне измене. Факата, који потврђују овај закључак, има доста. Довољно је већ и само то, да људи, заузети анализом сопствених осећаја и у ошпте своје личности, често сами „наводе“ на себе различне болезти, о којима за тим са дубоким уверењем говоре да н их у напред осећали. %

На основу изложених појава, лакте ће нам већ бити објаснити себи један другоме супротне појаве т. ј. кад се пажња, у место да се усредсреди на извесан део тела скреће са њега. Овде се, само собом разуме, морају добити супротни резултати, и ако усредсређивање пажње на осећај болом изазвани, увећава овај, одвраћање пажње са њега, као што показују мно гобројни примери, често га са свим уништава. Пајпознатија је сведоџба за ово обилан, од дадиља усвојен начин помоћу којега се оне старају, кад се дете повреди, окренути његову пажњу са осећаја болом изазванога, забављајући дете чим било другим и тако даље. Карпентнер говори о самом себи, да је често уништавао врло јаке нервне болове (невралгију), кад је започињао читати лекције. Знаменити ФилосоФ Кант, страдајући у старости од подагре, ослобођавао се болова који су га мучили, тиме тло је сву своју пажњу усредеређивао на какој му драго мисли, те је, на тој, скретао од осећаја болом изазванога. Могли би се у опште навести врло. многи најразличнији примери за то, да је човек посредством одвраћања пажње у стању потпомоћи своје оздрављење. Сем тога може, по тврђењу Кантову, основаноме _ на личном искуству, чак и отжлањати, силом своје воље, извесне болосне припаде. Воља је доиста зато у већине врло слаба и тада управо у различне начине лечења, вера у силу лекарску и т. д. служи као најбоље средство да се скрене пажња са осе. ћања болом изазваних; одовуд и истиче њено лековито дејство.1)

ђ Овим се, управо објашњује значај вере у правилност свога рада или убеђења

у успех и т. д. Оба дају човеку силу и сталност у поступцима, јер свака сумња утиче.