Učitelj

БЕСЕДЕ | · 64

дро подесе и хармониски удруже духовне ! и телесне силе, мислим, да ће те сви лако чојмити. Ако је један орган у човечјем телу преко мере развијен, осећа се одмах општа пом тња у свима радњама индивидуе, ако се више веџба један део тела онда то опет бива на рачун пометње и уштрба других

Сви правци и гране човековог развитка почивају на телесном и духовном. Тело је носилац душе сместиште и одбрана, њена, а душа је управљач. и покретач његов. Да је то двоје нероздвојно и да зависи јед но од другога види сб и по горњем,а да се развитак једнога на рачун развитка другога од оба та чиниода не може изводити, доказ су. нам толики примери телесне или умне кржљавости, који су се неупутним начином код омладине развијале, болести и мане организама ит. Д.

Према данашњем друштвеном уређењу школе су нам она места где се стварају услови ва свестрано развијање деце. М ако у неку руку. то врше донекле и породица ипак се то у школама са већом сигурношћу постибава, васпштачи раде по напред спремљеним свесним плановима, уз пи на свију срестава која је измислила данашња наука и ко; је пружа данашњој школи, да постигне што лакше и сигурније васпитни цил.

Школе су она места у којима проводи омладина налиа зналпам део свога живота. Оне су опа места од којиг зависи пресудни значај живота « напретка васпишатикова.

Па кад је све то тако, запитајмо се да ли нам оне одговарају тим огромним задаћама2 Да ли омладина данашња, која као што поменусмо горе, знатан део живота проводи по школама излази бар здрава, једра, чила 2 Да ли је она у шетини духовни расадник истине, знања, побожности, морала, карактерности и осталих врлина у КОН

На све то морамо с дубоким жаљењем признати да не можемо лати најповољнији одговор!

Школа данашња све до најновијих времена лутала је „по тубтој маглуштини најразноврснијих мр драсуда настраних погледа, чуднова, тих прописа и уређења без икаква компаса као год каква залутала лађа Радници просветни и ако с великом љубављу, пожртвовањем и вољом радише на пољу просветном, и сами не имађаху Бог зна какве спре- | ме п упута у оријентисању охо васпитних задатака, Сважи је радио онолико колико је умео и онако како је он сам мислио да је најбоље. Све. страни развитак човеков као циљ који педагогика поставља при намерном усавршавању од природе неразвијеног човека — запостављао се субјективним погледима васпилпама; који М држали да васпитаника треба кљукати само што већим знањем без обзира на његов телесни развитак. Па и у данашњим временима и ако се је далеко одмакло ОД „тог старог система“ и пошло рационалнијим радом у погледу остварења задатака и циљева васпитања, које сувремена педагогика истиче — ипак