Učitelj

БЕСВДА 647 гледају као кужна места из којих се развијају све могуће болести, које сналазе омладину нашу!..

Ето шта нам чине школе наше са оваким својим зградама!

Профееор"Киброн из Лијежа, председник друштва за јавну медецину. на четвртом међународном конгресу у Женеви, држатом 1882 године, у · свом реферату о упливу школа и њених програм: на дечје здравље изнео је 19 теза, којима је доказао штетност пехармоничног развитка између духа и тела сјајније него Мартин Лутер што је изнео непогрешивост папеку и вредност индулгенција. Између осталих навешћемо само ово: | | „У периоду од “ до 183и14 год. имају наставници троструки задатак: да управљају телесним и умним и душевним развитком својих ђака, према начелима психологије и науке о чувању здравља. Сваки школски програм у коме је занемарен ма који од ових основних елемената човечјег организма, мора се сматрати не само као недовољан већ и као опасан.“

„Кисеоник је неопходно нужни надражај за мождане радње. Не само телесна снага, већ и јачина воље (енергија) и умна снага (интелигенција) ослабе чим буде мање кисеоника, у мозгу, односно чим у плућа буде долазило мање „нечистијег МАНА и 5 ·

„Прераздраженост мозга, која наступа услед напрегнуте пажње или дуготрајнога рада, изазива сиромаштво крви како у мозгу тако и у целом телу и то за краће или дуже време, према ан и По добу старости.“

НЕ претераног умног напрезања готово су увек неизлечиве у овом добу живота о ком говоримо.“.

„Трајно и убрзано трошење аи оне изискује исхрана претерано напрегнутог мозга, као и суштина тих напрезања, бива једино на рачун опште исхране тела и његових органских радња.“.....

„Физикалним опитима доказано је, да интелектуална замореност стоји у сразмери са слабљењем спобобности за разликовање психофизичких диференција, да стоји у свези са слабљењем памћења и са појавом психичке прераздражености,“..... И т, д“

Павле Мантегаца, најпопуларнији и најбољи хигијеничар у овоме веку, у својој „хигијени крви“ доказујући уплив ваздуха на здравље у опште и на расположење у духу, наводи ове примере, који сами собом расправљају ово важно питање.

„Песник Краб кад му беше 10 год. беше највећи несташко, те је у школи скоро сваки дан бивао кажњен. Једног дана због неке повеће погрешке буде осуђен на затвор који се у заводу зваше: црна рупа. У тој црној рупи није било довољно ваздуха за њега и све остале крив. це, који су заједно с њим били у затвору. После неког времена они осетише да их нешто дави, стадоше викати и лупати на врата. Али чувар, који ништа није знао за хигијене, не хтеде им отворити, Кад су