Učitelj

ДЕЧЈЕ ИГРЕ 741

ДЕЧЈЕ ИГРЕ

>

Титрање. — (прибележено у Темнићу и Крајини). Ову игру играју обично по двојица. Ну могу је играти и више, али више од 4 до5 никада. При игри треба да има простора од 3 до 4 корака у дужину, а толико м у ширину. Игра се највише зими (по собама и ходницима) а и лети кад су велике врућине (по хладовима). Пре игре играчи скупе обично по десет каменчића, који се при овој игри зову пурци или титре. Ти су каменчићи — пурци, обично величине кукурузног зрана, Неки место каменчића употребљују суве овчије брабоњке, као и зрна од кукуруза, пасуља и др.

Сви који хоће да играју поседају у круг, па ако играју на трави или нечистој (прашљивој) земљи, онда простру преда се јоши гуњ или што друго. Сад помешају све каменчиће у једно. После овога узме један, од кога одреде да се броји, све пурке у прегрш и сипајући исте у прегрш свога најближег друга гласно броје сви: један, два, три, и. т. д. На кога падне десет, тај хвата. Хвата се прво десном руком, и то овако: Хватач узима неодређену количину (само један — не сме) пурака са гомиле у подланицу (2 прстима заједно) и са исте баца их на надланицу; за тим с надланице баца их опет у вис, и гледа да с подланицом ухвати непаран број истих, од којих узима (задржава) по један; ну ако ухвати паран број, онда се он истерао и тада хвата други, а он чека док на њега опет не дође ред. Који ухвати својих десет пурака, он онда хвата и даље, али с левом руком. И колико пурака ухвати левом руком, толико има на свршетку игре (т. ј. пошто се сви пурци похватају), да удари зврчака ономе, који није ухватио ни својих уложених десет. Ако су њих двојица или више одузели (задобили, ухватили) од једнога по известан број пурака, онда га они сви и зврцају, почињући при том с оним, који му је највише одузео.

Кад су сви пурци похватани, онда настаје зврцање. Онај који има да зврца, узима у руку по један пурак са добивене гомиле и крије га у шаке иза леђа, од прилике онако као што се и „прстен“ крије; за овим покаже обе затворене шаке (песнице) ономе кога. ће да зврца. Сад овај погађа. И ако погоди у којој је руци, онда он (онај који се зврца) зажмури а овај га зврца. После сваке зврчке овај погађа, којим га је прстом ударио, па ако погоди, онда му даје натраг изгубљени пуран; а ако не погоди, онда га зврцам и даље зврца све док не погоди, и — док не изузме све своје пуркове. Кад изузме (погађањем) од једнога изгубљене пуркове, онда га зврцају остали, ако их је повише у игри, и ако су му и они по који задобили. Ну при овоме има опраштања и помиловања. Зврцање се врши искључиво по челу. И играчи обично у почетку игре уговоре да се не зврцају здраво. Јер при овој игри често пута по неком помодри чело од јаких и многих зврчака. Кад их је више у игри често се пута дешава да два, три