Učitelj

756 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А на 35 стр. оно што се говори у другој постати не стоји у саглас„ности с оним, што се вели постати у четвртој на истој страним т. д. ИТ.Д. Па и поред овога чини ми се да је ГУ одељак ове књижице у главноме понајбоље премда не и најбрижљивије израђен. О каламљењу воћа | доста је исцрпно говорено, али о пресађивању дрвећа и шибља могло је |

се, а имало је се шта још подоста рећи.

У У одељку говори се о најобичнијим пријатељима и непријатељима, школске баште. Вредно је да свако прочита она места која говоре о том како ћемо моћи утаманити мраве, бухаче и т. д. Па и тај је одељак могао. бити боље и потпуније израђен.

Са У!-тим одељком, у коме је реч о најобичнијим болестима, биљним, завршује се први део ове књижице. — Да би се курталисали главнице мислим да је много боље препоручити оно што је јевтиније, а то је превејавање, пречишћавање на чистилици (тријеру) па најзад кречењем са. ситним а, негашеним кречом, ит. д. А то наш народ од вајкада и употребљава.

У другом делу овога списа, страна 58—73, говори се о „Гајсњу важнијих биљака у школској башти.“ Писац се трудио да нам представи трајање живота тих биљака са каквом картом ознаком. Те је ради тога. употребио ове знаке:

0 означава једногодишње биљке.

~ М. овогодишње Ђ 4 % дугогодишње > ђ 5 дрвенасте «

Међутим му то није било потребно чинити. Јер ми имамо такве знаке, којима се обележава трајање живота биљнег, од пре тридесет година. Ти су знаци и смишљенији и лакше их је и запамтити. Види у Флорама Пан-– чићевим и Петровићевим.

Писац је требао добро да проучи оно што је пре њега рађено, па. од тога могао је узети оно што је добро, а што не ваља, требао је тако. да обради, те да и то буде добро.

После прилично неподесне поделе воћа на: јабучасто, коштичаво, воће у љусци и јагодичасто воће, навађа по именце избор добрих и цењених сорти воћа.

Од јабука изброји дванес разних сорти, али међу њима не спомиње: петроваче, пртаче, самониклице, будимлије, сенабије, чењи (беле и мркеј, ђулабије, зеленике, зукве и т. д.

Даље међу крушкама не спомиње јагодњаче, петровачу, јечменку, илињачу, бљузгачу, караманку, арапку, тамњанку, етепанку, такушу, зимњачу и др. А међу пет сорти шљива не помиње: џанарику, ранку, тургуњу, трновачу, маџарку, и белу шљиву. Тако исто не наводи: рскавац, аршламу, видовку и т. д. као добре и цењене сорте трешања ит. д. А то није мада мана ове књижице, нарочито кад се узме на ум да је она намењена учитељима народним.

он роднива на 5:22 проза «За сома ла