Učitelj

ТР0 ПАМЋЕЊЕ

свим непознатом језику; познати уметник Доре-по сећању је насликао алпијске горе, чију је слику само један пут видео. У таких је лица, према, овоме, особито добро развијено памћење звукова или слика. А пошто памћењем онога што су чули, видели, осећали и т, д. владају у већој или мањој мери сви, то горе указане чињенице наводе на закључак, да се памћење свакога човека слаже из памћења покрета, разних осећаја, мисли, осећања и т. д. Овим се објашњују многи појави из дечјега живота. Једно се дете врло брзо научи писању, другоме пак то иде теже: у њега је, значи, слабо развијено памћење покрета, који су потребни за опцртавање слова. Једно дете лако. памти речи учитељеве, а друго опет мора све то видети написано: у њега је, значи, слабо развијено памћење онога што чује. Тако се исто и занату лакше научи онај, у кога је добро памћење покрета. Како се пак из тих појединих памћења, слаже опште памћење, које се управо и има на уму при оцени способности каквога човека, то је онда јасно, да ваља обратити пажњу на развиће сваке поједине међу њима. Ко рђаво разликује звукове, боје, погрешно оком одмерава растојања, у тога неће бити од свега тога силних утисака, нити ће све то моћи лако запамтити, тако исто ће само онај запамтити јача, осећања, који им је био и подложан. Да би се развила ова поједина. памћења, потребно је, према овоме, тежити да се, свако за се, развију осећаји, ум, осећања и друге духовне радње детиње.

Особине памћења. Саставни делови, из којих се слаже памћење, у свакога се човека тако различно сједињују, да нема. два човека са једнаким памћењем. Валтер Скот имао је обичај говорити: „памћење ми је веран савезник; ја одлично памтим боља места из песничких дела, песму из трагедије или комедије, а особито баладе, али имена, бројеве и све од чега зависи историјска тачност не иду ми од руке“. С друге пак стране има чак и деце, која умеју ванредно добро запамтити сложене бројеве при решавању задаћа; и обратно, налазе се људи који готово подједнако памте чињенице из свих области људскога, знања. На тај се начин, по разнородности памћењем обухваћених чињеница, разликују два вида памћења: једнострано, уско. или специјално и разнострано или широко памћење. Ма да је за сваку озбиљну умну радњу неопходна специјализација у знању, ипак је за мишљење у опште потребна свестраност, и због тога учитељ ваља да се брине не о специјализацији у памћењу, која се сама. собом јавља са годинама и одређеношћу послова, него о његовој разностраности. Да би се ово постигло, потребно је пружити детету по неколико основних чињзница. из разних области људскога знања, па ће се оно у доднијем |