Učitelj

806 у У ПАРИСКИМ ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

жалост, додала је она, не успева он врло добро у париским школама; деци помаже да лако усвоје механизам шивења, а учитељицама олакшава, труд у знатној мери.“

Око подне прекида се рад у материнским школама, да деца доручкују. Деца перу руке. Оправши руке седају на малене столице за ниским столовима у рекрацпоној сали, свако дете има плетену котаричицу са јелом, у већини случајева доручци су обични и после њих се пије вино с водом, које деца доносе у малим бутелама. да сиромашну се децу кува прост доручак у школској кујни. Колико су п дали су укусна ова јела, не знам, али знам да су их деца гутала са великим апетитом. И доручци и одмор протицали су тачно и у реду, деца у овим школама одликују се великом уредношћу у испуњавању својих обавеза, чак се п двогодишњи малишани понашају како треба, немају и не показују ћудљивост, не бију се међусобно, нити су упорна и тврдоглава. Ваља одати правду Француским васпитачицама, које доиста вешто управљају масом поверене им деце: оне умеју да их науче, да једно с другим лепо живи, умеју да их за времена уклоне од предмета, који нагоне на плач или жалост, сплетене умеју да оживе, и покрену на рад, а бујне изливе живих г окретних да умире и на добар пут изведу. После доручка деца се дуго играју у ладовини по школској башти, а за тим пду у разреде на посао.

Пријатно је слушати, како ови малишани тачно читају, мило декламују и како равложито одговарају на постављена им питања, -

У старијем оделењу једне школе показали су ми књижицу, за свакога Руса врло интересну — приче Л. Толетаја, преведене пи удешене за читање у Француским школама. |

Питала сам децу, да ли им се допадају ове приче.

Ош, падате, био је одговор. Хопз-аппопз бјеп се ребњ Цуге. Гез ауепшге5 де ВошкКа, с'е5Е фтез шђегеззал!.

Толстојеве приче за деду познате су свима париским учитељицама п јако су им по вољи, и ако, крај свега тога, не симпатишу КОД НЕ принципима знаменитога нам романсијера.

— Ови су принципи, веле оне, врло оригинални и — неостварљИВИ. А јаснопољску школу, како ју је Толстој описао, оне сматрају као један куриозан покушај и ништа више.

— Кад нам је неки пут, због нервознога расположења, које овлада, децом, тешко уздржати их у реду, ми у очајању лупамо рукама и вичемо: уојеј 6соје де Тој5ђој! Такви су случајеви, на срећу, врло ретки

_ Стекавши у материнској школи доста знања и добрих навика, деца прелазе у основну школу (бсоје ргипате сототипаје), у којој се уче од — 14 година.

Основне су школе у Паризу посећеније од материнских (а и има их више). Видела сам школа, у којима се учило 750 ученика, те су се три њихова оделења распадала у 18 паралелних разреда. У оваким је