Učitelj

ПОЛОЖАЈ УЧИТЕЉА 1

зтиколе по општинама, предао би се окружном одбору, и тако учитељ са одбором школским, неби имали потребе долазити у сукоб са председником општине. Ово би било у толико боље, што би и она села која немају школе, тражила да се и код њих отворе, јер би и они сносили школски прирез као и они, који имају школе, па да не би бадава плаћали прирез стварали би школе, и тако за кратко време број школа би се знатно повећао. А и учитељев положај био би самосталнији, јер не би морао мољакати ни мразити се са председником, и осталим члановима школског одбора око набавке потребних ствари за школу, и тако би нам била уштеђена још једна непријатност. Разуме се, да би се овим као и другим изменама морао закон 0 основним школама изменити, а нарочито у погледу одбора школског, који овакав какав је сад, никако опстати не може, и коме је поред осталога дато да чак може и кажњавати учитеља, и надзиравати га у његовом школском раду, а треба имати на уму, да горег надзора нема, него што га простота врши.

Сад прелазимо на једно врло важно питање за нас, које је за нас животно питање, а то је: године службе.

Познато је да се сваким радом троши животна снага, људска. јер сваки рад тражи напрезање било умно или Физичко, како је која врста рада. Неким се радом више троши организам човечји, неким пак мање. Ове интересне појаве испитивали су и испитали многи важни научници, и дошли су до веома поучних резултата. Тим испитивањем дознало се да су највећем помору изложени: учитељи, лекари, професари и уметници ; средњем помору: земљоделци, шумари, војници и адвокати, а најмањем чиновници, трговци и на послетку свештеници.

Осим Физичног и умног рада, јако упливише на оволику смртност код учитеља и имућност. Доказано је да ОМ више коси сиротињу него богаташе.

Учитељев је рад врло важан по народ и државу. Од њетове савесности, способности и вредноће зависи напредак омла-

дине једног народа, — а осим тога и ширење писмености и грођанских врлина у маси народа. Али колико је учитељев рад узвишен и користан — то-

„лико је тежак и скопчан са великим напрезањем умним и Физичким, а и бригом за насушни хлеб.

Ми ћемо овде изложити статистичке податке вредног нашег 'статистичара г. Богољуба Јовановића за 8 година од !867 до 1874 г. у погледу морталитета код учитеља. За ових 8 година, умрло је свега 80 учитеља и 8 учитељица.