Učitelj
СЉУБЉИБАЊЕ ПРЕДСТАВА 108
моралне. Али што ћемо чинити, да поправимо то дијете 7 Настојат ћемо, да му станице мишљења свим могућим начинима преобразимо. Поступат ћемо у посве противном смислу, да получимо посве противне резултате. Много науке, много вјежбања, много лијепих примјера требат ће, док дијете само учини добро дјело. Наша узгојна снага, што ју потрошисмо, одговара моралној снази, којом учини дијете добро дјело. А да је та морална снага у нашега дјетета врло климава и нестална, о том и но требамо да говоримо. У дјеце у опће и не може бити јаке моралне воље, значаја. Ко мисли, да су добра дјеца анђели, врло се вара. — Кажите Зумбезу, да је лажац, па ћете га врло обрадовати тим «одликовањем», јер је у њега лаж вјештина, «која многа ваља» и врло се цијени. Реците пак тому Црнцу, да је лаж ругоба, а истина нада све, он ће се смијати, јер му то не иде никако у главу. А кажите човјеку од истине, кому је мозак модификован и осјетљив за ћудоредне идеје,. да лаже, он ће скочити, као да сте га уболи ножем, а ко зна, не ће ли ко од вас изгубити-главе. Овдје реагује стално модификован орган мишљења на утисак, што дође с вама, те је она ријеч увреда. Познао сам два човјека, два кума, ал и два велика тата, као што је и све њихово село, у ком крађа није срамота, него то већа дика, што се вјештије украде. Краду ти сељани и један другога, ал нико никога не тужи, а како и би, кад је у њих највјештији тат први човјек у селу. Да онај кум наткрили свога кума, посјети га у згодан час, баци сланину на леђа и обуче ју као капут, па се огрне опет кабаницом. Кум га оваква лијепо изведе лучком на пут. Сутрадан смијало се све село, приповједајући, како је кум куму свијетлио, да му лакше украде сланину. СОмијао се тому и наш покрадени кум, ал му бијаше «срамота», што га кум надмудри. Како да са излијечи та рана: Зар батином, грдњом, савјетом: Кад параху трећега брата, устрељена у крађи, дакако у туђем селу, рекоше четвртому брату, који је то гледао: «Овако ће доскора и тебе». Мислите ли, да је то помогло; И тај четврти брат изгуби главу у крађи. Не догађа ли се често, да човјек враћајућ се из затвора у ком
је толике године лежао, украде штогод прије, него ли стигне кући; Не краду ли и «одличне» и богате госпође и у најбољем друштву сребрене жлице и све, што се украсти може %