Učitelj

ЛУША ЊИХ 191

стоји или је само за се какво биће или је везано за друго какво биће».

Душа није везана за тело, она није атрибут, није акциденција. (случајност), није радња тела; већ нешто што доиста постоји. Душа је дакле једно стварно, реално, биће или како то ФИлОСОФИ веле : једна субстанција.

Кад мотримо на појаве душевног живота, онда нам се брзо издвајају две групе истих. У прву групу долазе оне појаве, које се показују на телу, и које се према томе могу и чулима опазити, као што је: туга, радост, жалост ит. А.

У другу групу иду оне појаве душевног живота, које се не могу да опазе чулима, јер их не прате телесне промене, а то су: мисли, намере, одлукви т. А.

Народна је свест оделила оба ова поља, на којима се јавља душевни жавот, а то су: душа м дуг. Појам «душа» обухвата оне појаве, које се виде услед промене на телу; а појам «дух" обухвата опет оне појаве, које се не одају на телу. Оба ова појма сматрају се као субстанција.

Стари Египћани а јоши Аристотело веровали су, да душа иде с телом и производи промене у њему и на њему; а дух опет да изазива појаве, које се не одају пременом тела.

Философи новијег доба узели су ова два бића као једно, па су покушавали на разне начине, да и разлику поставе и утврде. Једни мисле. да је душа оно, што је опште ; а дух оно, што је посебно. Други мисле, да сви људи имају душу; а тек појединци духа. Трећи опет доказују, да је душа оно, што је ниже; а дух оно, што је узвишеније и по томе, да животиње имају душе а само човек може имати духа.

Ми можемо рећи: душа и дух јесу једно исто, само што о души говоримо, кад видимо и суделовање тела); док израз «дух» употребљавамо, кад не видимо да и тело учествује. Осим тога употребљавамо израз «дух» и сонда, кад говоримо о каквом бићу, које тела никако и нема.

Тачним психолошким посматрањем дошло се дотле, да се разне психичке појаве по своме сродству искупе у групе, и да се тим сродним групама дају нарочита имена. Извесне појаве приписујемо разуму, друге осећају. треће уму ит д Тако су те групе појава издељене у извесне категорије ; а у човеку су замишљена бића, која представљају (репрезентују) разум, осећај, ум ит. д. Тако је извесно некад било, али је такво појимање дадеко од нас. Но ми га се сећамо, кад говоримо о снлама душе. Ми кажемо, даје у некога велика моћ разума, кад

,