Učitelj

202 ОБУЧАВАЊЕ СЛЕПИХ ПОРЛУВО-НЕМИХ

из слогова саставља речи, а из речи реченице. Усљед много развијеног“ осећаја пштања елепци читају релатигно брао. Ну ипак слепи се не могу изједначити с окатим се тога, што окати читају целе речи, а слепи постепено слово за словом. Он пипа слова као кад ниже бисер на конац.

У литерарном погледу тачкана азбука Браиља раздваја слепе од“ обичних, јер штампање књиге за слепе, окати не могу читати. А слеџ слепоме не пише друкче него тачканом системом правећи слова (тачке). оштрим штапићем (крижуљом или оловком) на артији. Слепи окатим шешшу оловком штампаним текстом. Рад лакоће за тон измишљен је ме-_ тални лењир с урезаним квадратићима за слова. У сваком квадратићу слепи пише оловком слово за слово.

Пошто науче читати и писати слепа деца, приступају учењу дру-. тих опште-васпитних предмета. Слепа деца врло су радознала: радују | се сваком ново-ддбијеном знању и занимају се врло радо. Ако код неког нема успеха, то долази од слабости организма, или од недостатка умних. способности. Лењост се налази као врло редак изузетак Разуме се, да, усљед недостатка тако важног осећаја као што је гледање, слепима све. се предаје с великим трудом.

Веронауку и Историју слепи изучавају као и обични људи, т.ј. на уво, по речима предавача, а затим и по књизи — по познатом упуству.. У осталом ту се налазе неке тешкоће. Тако, на пр. на часовима Јестаственице редовно се мора напомињати да не мешају моделе изнетих животиња са самим животињама, и да не би индентификовали величину модела с величином животиње. О спољњем изгледу животиње, 0 његовој боји, на пр. о боји вуне, п т, Д., слепи немају никаког појма. Њима је. приступачна само спољна Форма (облик) животиње ; на предавању слепи брижљиво пипају моделе. :

Предавање Географије је мало потеже. У обичним школама, учитељ. предаје деци Географију помоћу добрих мапа на зиду, при чему сав разред од једном слуша и научи предавање Но са слепим је са свим друга ствар. Ту ученици могу изучити мапу само посредством осећаја питања и то редом.

Из тога излази да заједничко учење целог разреда слепих по мапама на зиду — ствар је немогућа. За слепе је неопходно нужно да сваки има пред собом географску карту. Тако се они п уче. Географске су карте 33 слепе рељефне. Реке су на њима означене удубљеним браздипама. планине — узвишењем, градови — пободеним ексерима. Мали традови означени су малим ексерима, већи градови — већим ексерима,. Тако на пр. Петроград је обележен веливим ексером, утврђеним при ушћу Неве у Фински залив. Изучавајући земљопис слепи, као и обични ђаци.. почињу од своје учионице. Њу они означавају на картону помоћу чиода. и конаца.

Предавање Геометрије не може се ни замислити без пртања. Цртеж“ очигледно објашњава геометријеку истину. Нису бадава стари геометричари

“