Učitelj

318 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

имали једну хармоничку целину — елику оне хармоније, коју нам пре ставља природа у целини. А ти општи принципи, који тако уједињују све науке, сва. специјална знања, предмет су ФилосоФије. Другим речима,

олико је потребно радити на унапређењу појединих специјалних наука, исто је толико потребно и ФилосоФију обрађивати.

Код нас, у нашој књижевности, и поједине специјалне науке нису баш бог зна како заступљене „Тек опет је по нешто рађено бар на неким наукама. Али на ФилосоФији изузев пенхологију која је више спрема га. Философију ; но њен део — готово ништа није рађено. И с тога само с радошћу можемо поздравити овај рад г. Шевићев, ову новину у нашој литератури. Да видимо шта писац казује у овоме евом „Уводу у Филовофију“. Главна је садржина ове књижице одредба п подела ФилосоФије. Али пре тога писац говори о науци у опште и о томе, како ее науке деле, каквих има наука. Ово чини с тога, што „многи поричу да је ФилозоФија наука, и не признају јој то право“ (4), дакле потребно је да се претходно види шта чини науку у опште, каквих наука има, и у ком односу стоји Филозофија према осталим наукама.

Разбирајући шта је то наука, писац на послетку долази де закључка ·

да „наука није ништа друго, но збир сређених чињеница, од којих је свака везана за свој узрок законом или непроменљивим односом“ (10), Оваква одредба вреди н. пр. за Физиологију, која тумачи разне појаве у животу биља и животиња, и при том тумачењу, разуме се, ређа чињенице, „од којих је свака везана за узрок законом“. Али шта ћемо да речемо н. пр, за дескриптивну (описну) зоологију, која само групише ин описује разне Феле животињске 2 Очевидно је да горња одредба вреди само за науке у ужем смислу, т. ј. за науке што тумаче појаве. Али ако узмемо науке у ширем смислу (а ту долазе и дескриптивне науке), онда горњу одредбу морамо изменути. Могли би н. пр. рећи: наука је системисано (сређено) знање, и том би одредбом бале обухваћене све науке, како оне што тумаче, тако и оне што само групишу и описују појаве.

Говорећи о класификацији наука, писац их „према предмету који испитују“ (18) дели на ове четири групе:

1.) Математичке науке (алгебра, аритметика, геометрија, МА и астрономија) ;

9.) Физичке науке (Физика п хемија);

8.) Природне науке (минералогија и биологија, која се: дели или на ботанику и зоологију, или на анатомију и Физиологију);

4.) Друштвене науке (пеихологија, филологија, историја етика, право, политичка економија).

Прве две групе писац назива апстрактним, наукама, јер „изучавају само извесна својства, посматрана без других“ (16); друге две групе то су конкретне науке, јер „изучавају целокупност бића“. Али у прву