Učitelj

КЕЊИЖЕВНЦП ПРЕГЛЕД “918

половину, у групу математичких наука, писац је ставио и астрономију. Међутим ова наука не изучава „само извесна, својства“, већ проматра, и испитује „целокупност бића“, што се зову звезде, небеска тела. И зар онда астрономија, није конкретна наукаг У осталом, како се нама чини, речи апстрактно и конкретно овде су неподесно употребљене. Свака наука у колико је савршенија, у толико је апстрактнија.

Свака је наука, на првом сттупњу развитка свог, више конкретна, а у колико се већма усавршује, у толико је апетрактнија. И с тога је много подесније назвати једне науке посебнима, а друге општима, Посебне су науке оне што изучавају поједине предмете, поједине делове света, васпоне; 2 ошиште су оне што се баве појавима, који су мање више општи разним предметима.

Конкретне (по нашем посебне науке подељене су на природне 1 друштвене. Ово је уобичајена подела, коју и писац усваја не казујући разлога за то. По нашем пак мишљењу пре, но што се распореде посебне (или конкретне) науке, ваљало би претходно изложити: који су то предмети, изучавањем којих баве се поједине посебне науке, и који у целини чине свет, васиону. И ако би увидели да су ти предмети: звезде, земља, организми, човек — онда би тим самим био извршен и распоред посебних (или конкретних) наука. У ту би групу дошле: астрономија, геологија, биологија и науке о човеку (о његовом индивидуалном и друшгвеном животу — антропологија п социологија. Оваква би подела била рационалнија, но распоред сви у конкретних (односно посебних) наука, на природне и друштвене Према овој последњој разредби изгледа да друштво није природни појав, р зултат природног развитка ; стављају се једно према другоме природа и друштво, као да су то неке супротности.

По павршеном распореду наука на четири групе, писац казује У каквом међусобном односу стоје те групе (прво долазе простије, па онда. сложеније науке). После тога настаје говор о самој Философији.

Рееултат је тога говора, да је „философија она наука. која испитује ошшта питања, заједничка за све поједине науке“ (27). Делови су Филозофије : психологија, логика, метафизика, морал, естетика. Психологија је напред убројана у друштвене науке (по нашем мишљењу, то је део антропологије — науке 0 индивидуалном животу човечјем), овде: пак писац износи, како се „као проподевтике (припремне науке) за Философију узимљу психологија и логика“ (82). Дакле као несумњиво и чисто филозофске науке остају: метафизички, морал (етика), естетика.

· Говорећи о задатку метафизике, писац вели: „Пошто су разне науке већ постављене, из сваке поједине могу се извести посебни закључци по сваком поједином предмету, који је део васелене. Везујући тада ове разне закључке један за други, доћи ћемо до опите закључка и то је престава укупности, коју нам дају разне науке о васелени. Формуловати овај закључак ствар је „метафизике“ (28). Другим речима, метафизика, је скуп оних принцина, који су заједнички свима наукама. Према.