Učitelj

320 ЕЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ

томе, у метафизици би требало да се разради н. пр. начело о непрестаном преобраћању једних природних сила у друге; ту би ваљадо изложити начело о јединству света, по коме су сви предмети само разни облици једне исте материје; исто би тако ту — у метафизици — било место што потпунијој изради начела еволуционог, по коме се сви предмети развијају, и то у главном у истом правцу. Ове теорије — трансформациона. (о преображавању снаге), монистичка (0 јединству света), еволуциона (0 развитку у ошште) — потребне су свима наукама, како онима што проучавају звездани свет, тако и наукама које се баве организмима и човековим животом. Само помоћу тих теорија можемо да склопимо себи преставу о васиони као једној целини. А разрада таквих теорија није лака ствар. Поред развијених умних моћи (на првом месту способности генералисана) ваља имати довољно знања из евију поједидиних наука, и тек се онда може складно разрадити н. пр. теорија развитка. Такав је научар н. пр. Спенсер, који свуда — како у социологији и психологији, тако у биологији и геологији — говори као специјалиста. И само такви научари могу бити прави Философи, могу да разрађују | оне опште принципе, који вреде и потребне су за све науке.

Таква метафизика, чије би преставке биле у пуној сагласности са закључцима специјалних наука, данас је још у стварању. У колико се поједине науке већма усавршују, у толако је више могућности да се на реалној основи разраде они ошшти принципи, што чине садржину метафизике; пи с друге стране, у колико је метафизика савршенија и потпунија, у толико она са своје стране може јаче да утиче на развитах по_јединих наука, дајући им руководна начела.

Друге две Философске дисциплине — етика и естетика — баве се питањима о доброме и лепоме, дакле о ономе, што је циљ практичког живота људског. И као што је метафизика философија науке, тако се исто може узети, да етика и естетика чине философију живота А наука и живот — то је све, чиме се наш дух бави. Својом теоријском радњом „дух проналази истине, и наука је резултат те радње; практичкој пак радњи духа циљ је да се што доцније и пријатније проведе живот. Према томе, философија је синтеза дужа, узетог у целини. Ако замислимо дух подељен у две половине (теоријски и практички дух, ум и разум), онда први део Филозофије (метафизика) излаже ошите принципе прве половине духа, а други део филозофије (етика и сететика) казује општа · начела друге половине духа. Или краће, Философија се распада на два дела — на теоријску и практичну; оно је прво Филозофија ума, наукс, ово друго — философија разума, живота.

„Сигурно п читаоци виде, да се ово не слаже с пишчевом одредбом Философије. Као што смо то напред већ поменули, писац узима да Филозофија „испитује општа питања, заједничка за све поједине науке“ Али сам писац, узев да су етика и естетика делови Филозофије, у неколико одступа од своје одредбе, пошто ове две дисциплине разра-