Učitelj

НЕК О ов | 343

послова, које је звање оправљао све до 1871 год. када је дао оставку на исто примивши со уређивања „Младе Србадије“ по жељи уједињене омладине српске којој је он и душа био Имао је знатног удела у прелому ондашњих политичких назора, као школован и слободоуман младић. 1:78 год. понова је враћен био за професора Велике Школе, са кога је звања и кренут био услед политичких околности онога времена, и у том је звању био све до 1882 год. када је наименован за изванредног посланика и опуномоћеног министра у Риму. Марта месеца 1886 г. позват је био у Србију натраг те је примио портфељ министра просвете и црквених послова и остао министар до 1 Јуна 1887 годиве када је стављен у пензију.

Као Министар просвете оставио је трајан споменик свога делања на пољу просветном са неколико значајних закона.

Од књижевних и научних радова његових најзнатнији ву му ови:

„Наука о осећању“, штампана 1867 г.

„Философија у Срба. Прво доба — Доситије Обрадовић“, —

штампано 1868 г. „Иде ли свет на боље или на горе“2 штампано 1871 г. „Наука о свести“. Штампано 1812 г. „Воља и слобода“ приступно предавање академијско: Глас ХХ срп. краљ. академије. Београд 1889 г. | Осем тога издао је и 2 збирке својих лепих лирских песама под називом „Абердар“. Своје истинско родољубље доказао је делом, суделујући у оба рата е Турцима као резервни официр. Одликован је био многим домаћим и страним одличијама. Својим реформама на пољу просвете и корисних установа, заслужио је признање свију родољуба, с тога му узвикујемо !

Бог да му душу прости!

ривер