Učitelj

сх [Ој 4

МЕТОДИЧКЕ НРИМЕДБЕ

исказивање увек сигуран знак. да ђак потпуво разуме оно, што казује и да примљено, научено, памти у логичкој вези (логичкопамћење). Ако ученик употреби неку реч, назив, која се само. у његовом крају говори, ваља му казати да је ито добро, али је лешше казати овако .. . (како већ буде усвојени књижевни. израз). Исто тако ваља поступати и у осталим језичним погрешкама, као што је раније напоменуто. Чим учитељ поправи, што ђаци неправилно кажу, одмах треба да захтева, дато неколико ученика понове.

· Необичне и неправилне називе, које треба заменити књижевним називима, учитељ ће исписати на једном табаку артије, који ће свакад стајати на дувару, пред очима ученика. Ту ће: у једном реду бити написане речл и облици погрешни, а у другом реду правилни, овако:

говори се: лепше се каже: или место:

9 9

~ . . . . ~ . Б Н - 5 ~ . • . - . – . .

На исти начин ученици ће упознавати и животиње, као што: се упознају биљке.

Истина и о животињама, које треба у овом разреду ученици да упознаду, они већ понешто знаду. Тешко ће се наћи ученик П р., који не би знао, бар неколико одлика. мачке, псета, овце и осталих, које су програмом прописане. Али и овде је то знање површно, непотпуно, често погрешно и с празноверицама везано, несређено и разбацано. Школа мора наставити на то знање, али она треба да потпуни. поправи, од заблуда и празноверица очисти и да га среди, те да о тим предметима ученици знаду и више и темељније, и да им то знање буде сређеније, а и интерес развијенији, но што га имају вршњаци тих ђака, који не иду у школу. Да би се то постигло и овде мора бити посматрања тих животиња, описивања, упоређивања груписања сличнога и уопштавања. ИМ све се то мора, вршити оним редом и по оним истим правилима, која су напоменута за упознавање биљака.

Тако, ни о једној животињи неће се с ученицима говорити, док је они претходно не посматрају на поменути начин. Млоги ово посматрање сасвим изостављају и стога, што веле: «свако дете зна шта је кокош, мазка, псето; шта има ту још да посматра». Али ми смо напоменули како је то знање, а како оно треба да буде. Да је овца обрасла вуном, а свинче чекињама, можда ће млого варошко дете знати, али подајте му прамен кратке вуне и прамен чекиња, па ћете видети оће ли разлико-