Učitelj

МЕТОДИЧКЕ ПРИМЕДБЕ 097

ности износи тек онда, пошто је упознато како место рођења те личности, тако и онај предео, за који је рад и живот њен везан.

Да би се наведени циљ предавањем животописа постигао, треба код сваке личности, о чијем се животу и раду говори, нарочито истицати оне одлике, тековине и својину, оне особине народне, које народ чува као своје највеће светиње, и које и омладина треба тако да сматра и да чува. и онако да се за њих заложи, па и сам живот жртвује, ако треба, као што су се и други залагали и жртвовали кад је требало те светиње отимати и спасавати од туђих насртаја. Слобода свога народа чување и брањење свога језика, своје вере и самосталности, то су

"те светиње, на чијем су олтару прилагали своје животе толики

синови, овога народа, па и они, који су могли у сваком изобиљу и госпоству живети, само да су се хтели свога народа одрећи. Ту љубав према своме народу, то пожртвовање за њега ту племенитост и несебичност, која жртвује и богаство и госпоство и све насладе овога света за свој народ —- то треба свуда нарочито истаћи, похвалити, уздићи преставити као нешто племенито и узвишено што највише цене и уважавају и Бог и људи. А радећи тако, ученик ће се одушевити и загре-

јати таким делима, пожеле ће и тежиће да и он такав буде, у њему ће се развити већег саучешћа и бриге и за добро свога

ближњега, па и целога народа; он ће још ту, ма и непотпуно , | ; Ј У, разумети, да је човек дужан, да се стара и ради не само за

"себе, но и за друге, своје ближње, свој народ. Тиме ће уче-

ници разумети побуде у раду оних личности, који животопис уче. А то је врло важна ствар; јер где се то и тако не учини

ту се погрешно или никако праве побуде за онакав племенити, рад и живот не разумеду, ту губе ти животописи сву своју васпитну важност. Тако и бива у понеким школама : ученици сву племенитост и узвишеност оних личности, које или се износе као узори и носици врлина, виде једино у томе, што су ту личности имале особито јаку наклоност и вољу за кавгу и

бијење, па су то јуначки у свакој датој им прилици и чинили. Сва је поука, све врлине, у свима тим животопивима у томе, што се дотична личност јуначки борила е Турцима. На млогим

„местима ђак нити зна зашто се је дотични борио, нити опет да ли је он то мора» или је чинио из себичности или из љу-

бави према своме народу, за другога. Међутим те побуде није тешко објаснити ни ђацима основне школе. Опиши му сав онај сјај, све оно изобиље и госпоство, у каком је могао живети

„један Карађорђе, један Милош и млоги други, да су само по-

клонили главу пред непријатељем срп. народа н рекли му: „Ми